АЗБУКА

Да, ја слово А сам прво.

За азбуку ја сам цар!

Кад научиш и друга слова,

сам ћеш читати буквар.

 

Слово Б је забрљало:

„Да ме нема у буквару,

баш без мене, запамтите,

били бисте сви у квару“.

 

„Види, види, В се јавља,

а како би, молим те,

да ми није изрекао

то чаробно: волим те!“

 

Слово Г их гордо гледа,

грају слуша, па се руга:

„ма без мене не можете

остајете сви без друга!“

 

Дивно Д под дудом дрема…

„Да, да, да, да, добро, добро,

само слушам шта предете!

А без мене не пише се

најважнија реч на свету: ДЕТЕ!“

 

Ђ мирише на ђурђевак

негује свој увојак,

ал’ највише поноси се

што њим почиње реч ЂАК.

 

Елегантно Е изгледа

и трепери поред сцене,

јер свој сан је остварило –

-отишло у манекене!

 

Живахно Ж жустро жури

и на плажу журно трчи,

а на плажи испружено

на правог нам жапца личи.

 

Зуји, звучи узрујано

осећа се као бројка,

слово З се наљутило

јер сви мисле да је – тројка.

 

Инзванредно И изгледа

због тога што, поред школе,

игру, игралиште и играчке

изузетно деца воле.

 

Једно Ј се јавља јутрос:

„Јаој, овде васиона!

Неправилно ме је првак

убацио усред авиона!“

 

Као краљ К круто стоји,

укочено свима кличе:

„Без мене кокошка не постоји,

а петао и не кукуриче!“

 

Мало л се изгубило,

сва га слова дозивала,

ал’ велико  Л  га нашло

у букету лепих лала.

 

На љуљашци Љ се љуља,

љупко каже: „Људи моји,

без љубави ничег нема,

без ње ни свет не постоји!“

 

Малено м мудро мисли:

„Кад бих много млека пило

можда бих и ја, једног дана,

као велико М било“.

 

Н навукло панталоне,

но му се не свиђа

што му ноге изгледају

као два штапића.

 

Њ је лењо сан уснило,

сања крај путића

да корњача престигла је

једног првачића.

 

У огледалу се О огледа,

окреће се од очаја,

око себе обилази –

нема почетка ни краја.

 

Слово П је препаметно,

поносито попут принца

јер њиме се песма пева,

пред спавање прича прича.

 

Слово Р је данас редар,

марљиво је, вредно,

трчи, брише, сунђер пере,

па је све уредно.

 

Слово С се пресавило,

никако да схвати

да не може самом себи

репић да дохвати.

 

Без слова Т торте нема –

то нек зна свако дете“

Т говори к’о из топа,

„немате ни тротинете!“

 

Мало ћ се шћућурило,

у ћошку, усред ноћи.

Ако мрака још се плашиш

Ћ велико ће ти доћи.

 

„Учи, учи, учен буди“

слово У ти поручује

„Учење ти знање нуди,

будућност се осмехује.“

 

Слово Ф је фрку дигло,

фрфља, фрче до плафона,

једна фока окреће га

тек онако, из фазона.

 

Храброшћу се Х хвалило

да је јунак, херој прави,

а онда је задрхтало

кад се хрчак из сна јави.

 

Ципелица црвена,

сукњица од цица,

слово Ц нам изгледа

као принцезица.

 

Читав час је Ч чекало

чучало у чуду,

чича Чеду да исприча

своју причу мудру.

 

Џ је џумбус направило,

јер га страшно вређа

што га са ђ непрестано

меша првак Пеђа.

 

Слово Ш се шепурило,

нека га свако баш поштује,

јер кад шушти, шуми, шушка,

најгласније Ш се чује.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s