OБИЧАЈИ ЗА ВАСКРС

ТЕОДОРОВА СУБОТА

У суботу прве недеље Часног поста, пада празник светог Великомученика Теодора Тирона. Тога дана се у православним домовима кува жито као за славу. Тако се слави успомена на један догађај из првих векова хришћанства. Наиме, у време римског цара Јулијана Апостате 362. године, када је било гоњење хришћана као у време Нерона, нареди овај цар да се све намирнице по цариградским пијацама и радњама попршћу крвљу од жртвених животиња, како би се хришћани оскрнавили и не би могли да се причесте. Међутим, свети Теодор Тирон јави архиепископу цариградском Евдоксију, да хришћани Цариграда не купују ништа од намирница, него да у својим домовима, те недеље кувају пшенично жито и мешају са медом, и то узимају уместо хране. Хришћани тако и ураде, и достојни се причесте у недељу Православља Као успомену на тај догађај, у овај дан, домаћице кувају жито као за славу, и служе своје укућане и госте који тога дана дођу у кућу.

ЛАЗАРЕВА СУБОТА ВРБИЦА

Субота уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила.

Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и у цркву се уносе млади врбови ластари, тек олистали. Пошто се врба освети, свештеник народу дели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ обилази око храма уз певање тропара Лазареве суботе.

Овај празник је искључиво празник деце. За тај дан мајке свечано обуку своју децу, па чак и ону најмању, од неколико месеци, доносе, свечано обучену, цркви, купују им звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Деца се радују, трче по порти и учествују у опходу око цркве. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.

 ВЕЛИКА НЕДЕЉА

Ова недеља се зове још и Страсна седмица, у којој се слави успомена на издају, хватање (хапшење) и страдање Господа Исуса Христа. Ове седмице се у нашим храмовима врше посебна богослужења, и пожељно је да верници у њима редовно учествују. У овој недељи су најважнији празници Велики четвртак и Велики петак. На Велики четвртак служи се литургија светог Василија Великог, и тога дана је Господ установио свету тајну причешћа, зато је добро да се тога дана причестимо. На тај дан увече, читају се дванаест јеванђеља о страдању Христовом, и док се читају јеванђеља народ у цркви клечи.

На Велики петак, када се слави успомена на Христово распеће, у нашим храмовима, поподне износи се плаштаница (платно на коме је приказано полагање Христово у гроб), коју верници целивају све до Васкрса Плаштаница се поставља на посебно украшен сто (гроб Христов), испред олтара. У неким нашим крајевима, обичај је да се верници после целивања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена плаштаница. По народном веровању приликом провлачења, треба се помолити Богу и помислити неку лепу жељу, и та жеља ће бити испуњена.

Ове недеље црква заповеда најстрожи пост без рибе и уља. На Велики петак пожељно је ништа не јести све до изношења Плаштанице.

ВАСКРС

Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свима људима од Адама и Еве до последњег човека на земљи даровао вечни живот. Због значаја овога празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс. Васкрс спада у покретне празнике, и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње, никада пак не пре те равнодневнице. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару.
За Васкрс су, такође, везани лепи обичаји у нашем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник је везаи обичај даривања јајима.
Јаје је символ обнављања природе и живота. И као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.

ФАРБАЊЕ ВАСКРШЊИХ ЈАЈА

Један од најлепших и најрадоснијих српских обичаја, који се није искоренио, чак ни у градовима, јесте фарбање јаја за Васкрс. Вредна домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји (фарба) на Велики петак, у дан када се, иначе, ништа друго не ради, већ су све наше мисли упућене на страшни догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и Јерусалиму.

КАКО СЕ ФАРБАЈУ ЈАЈА?
Домаћица се најпре прекрсти и помоли Богу, затим у суд са водом, у коме ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освећене водице која је освећена у току васкршњег поста. На шпорету ври вода са бојом (варзилом), домаћица у њега спушта јаја, пазећи да равномерно буду обојена, а деца обигравају око матере, и броје свеже офарбана јаја, чији број расте свакога часа. Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове се „чуваркућа“.
Пре фарбања јаја се могу „шарати“. Наиме, са растопљеним воском и пером за писање, или нечим сличним, на јаје се наноси топљени восак. Најпре се перо загреје на пламену свеће, па се онако вруће умаче у восак, а потом се воском по јајету пише и црта. Пошто восак не прима боју, после, приликом фарбања, на јајету остају беле нацртане фигурице и слова. На јајету се обично пише X. В. и В. В. (Христос Васкрсе и Ваистину Васкрсе), цртају крстићи, цветићи и друге лепе фигурице. У новије време, израђују се специјалне налепнице од папира или пластике и оне се могу лепити на јаја.

СИМБОЛИКА
Фарбање јаја врши се у спомен на догађај када је света Марија Магдалина Мироносица (то је она девојка, која је са Пресветом Богородицом, непрекидно била уз Христа у току његовог голготског страдања, и којој се Христос првој јавио по васкрсењу), путовала у Рим да проповеда Јеванђеље, и посетила цара Тиберија. Тада му је, у знак пажње, као новогодишњи поклон, предала црвено јаје, и поздравила га речима: „Христос Васкрсе“. Црвена боја символише Спаситељеву, невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења. Јер васкрсења нема без страдања и смрти. То је, дакле, првенствено боја хришћана и цркве, без обзира што су неки појединци и покрети кроз историју покушавали да ову боју присвоје и компромитују.

ВАСКРШЊЕ СЛАВЉЕ
Када сване дан Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова, дуго, звоне сва звона, и јављају долазак великог празника. Домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу службу. После службе, народ се међусобно поздравља речима: „Христос Васкрсе!“ и „Ваистину Васкрсе!“ Тај поздрав траје све до Спасовдана.
Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин онда пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади целу кућу. Уколико се не уме да отпева васкршњи тропар, наглас се чита „Оче наш“ и друге молитве које се знају напамет, или се читају из молитвеника. После заједничке молитве, поново, једни другима честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу.

ТУЦАЊЕ ЈАЈИМА
На столу стоји украшена чини-ја са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. То представља велику радост за децу. Приликом туцања изговара се, такође, „Христос Васкрсе“ и „Ваистину Васкрсе“. На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело.
Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим понудама.

ПОБУСАНИ ПОНЕДЕЉАК

Први понедељак после Васкрса зове се Побусани понедељак. Тога дана, по народном веровању и обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом. У неким крајевима, овај дан се обележава као и задушнице. Наиме, излази се на гробља, пале се свеће, уређују гробови и свештеник врши парастосе и помене за покој душа покојника. Тај дан се износе фарбана васршња јаја на гроб, и деле се потом сиротињи. Дакле, Побусани понедаљак је дан посвећен мртвима.

АКЦИЈА „САТ ЗА НАШУ ПЛАНЕТУ“ ОД ЗЕМЉЕ ДО СВЕМИРА

„Сат за нашу планету“ ” (Earth Hour) биће и у 2012.години највећа светска добровољна акција за очување природе и животне средине. У суботу, 31.марта 2012.године од 20:30 до 21:30 по локалном времену у око 140 земаља и преко 6 000 градова света биће угашена декоративна расвета и светла на бројним зградама иституција, објектима, у становима. Очекује се учешће око 2 милијарде људи!

УКЉУЧИ СЕ И ТИ !!!

Дан шале – 1. април

Дан шале се у многим земљама обележава 1. априла. Тог дана људи једни другима праве безопасне шале и објављују лажне новости, с циљем да их доведу у смешан положај. Направљена шала је „првоаприлска шала, а онај који прави шалу у тренутку када превари „своју жртву“ узвикује „Априли-ли.

У зависности од земаља у којима се овај дан обележава, разликују се и начини збијања шале.  У Енглеској, Аустралији и Јужноафричкој Републици, подвале се праве само до поднева, а онај ко их направи после подне назива се априлском будалом (енглески April Fool). У многим другим земљама шале се збијају током целог дана.

Гелотологија – наука о смеху јавила се када су истраживачи схватили праву природу смеха и његов утицај на здравље.

У 13.веку један француски хирург је пацијентима након операције причао вицеве који су им олакшавали бол.

Један енглески педагог из 16.века је преписивао смех за лечење назеба и депресије па је саветовао изазивање смеха голицањем испод пазуха.

Индијанци су имали врачеве – кловнове који су у лечењу примењивали разноразне шале.

Сигмунд Фројд је сматрао да терапија смехом ослобађа од агресивности а један познати француски лекар је установио да код људи који се смеју долази до повећаног лучења хормонске супстанце  ендорфина која делује умирујуће на бол и подиже расположење.

Норвешки лекар је утврдио да смех спречава лучење адреналина и смањује нервозу срца.

Пре много година стручњаци су на зиду једне клинике у Орегону исписали крупну паролу „Смејање је опасно – за вашу болест“.Ово су учинили пошто су утврдили да смех ослобађа пацијенте од узнемирености, смањује депресију и помаже одбрану од болести.

Познато је да је смех једном енглеском писцу и издавачу спасао чак и живот. Пре скор 50 година када му је саопштено да пати од парализирајуће болести кичме. Шанса да преживи била је 0,2 промила. Он се затворио у хотелску собу, читао шаљиве књиге и гледао филмске комедије. Смех је деловао као анестетик. Након терапије смехом могао је да спава по два сата без болова.После неколико година сасвим се излечио.

Разлог због којег су духовити људи омиљени у друштву је што ментално „голицају” друге, као што одрасли голицају децу која то доживљавају као знак љубави.

Здраво смејање се битно разликује од исмевања и подсмеха. Док се код здравог смеха смејемо заједно са другим људима, у случају исмевања и подсмеха се смејемо другим људима. Због тога су и исмевање и подсмех у функцији презирања другог човека или неке групе људи. Простачки је исмевати друге, чак и онда када нису присутни. Подсмех је прикривено исмевање које је тешко доказати.

Емоционално писмени људи веома добро разликују здраво смејање од исмевања и подсмевања.

                     РЕКЛИ СУ О СМЕХУ:

  • Смех је једна од најозбиљнијих ствари. (Вилхем Рабе, немачки приповедач)
  • Опроштај и осмех су најбоља освета. (Јохн Леслие Палмер, британски аутор)
  • Смејте се и свет ће се смејати са вама, плачите и плакаћете сами. ( Ела  Вилер Вилкокс,амерички писац и песник)
  • Ko се смеје, не може да виче. (Николо Томазео, италијански књижевник)
  • Изгубљен је онај дан који се проведе без смеха.(Чарли Чаплин, амерички глумац и редитељ)
  •             Деца воле смешне речи
  •             као што су пападаћи,
  •             као што су сумарени,
  •             као што су, као што су…

                                                    (Душан Радовић, српски писац)

Дан лудих, Дан свих лудака или једноставно 1.април, дан када се већина људи шали и другима подмеће „форе”!

Добро пазите да вас неко 1.априла не „дигне” на фору!

За мање од недељу дана је 1.април – Дан шале!

Кува ли се каква првоаприлска шала у вашем виртуелном лонцу?

Голуб и пчела, народна прича

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Данас је Марина Јовановић, проф.разредне наставе на стручној пракси у ОШ „Д.Т. Каплар“ одржала час из Српског језика. Народну причу „Голуб и пчела“ ученицима је приказала на креативан начин.

Ученици су били активни а комисија задовољна.

Комисију су чинили:

Перица Пејчић – директор школе,

Снежана Ђурић – помоћник директора,

Јелена Јовановић – педагог школе и

Новица Лападатовић – проф.разредне наставе.

Марини желимо да што пре постане професор са лиценцом!

Ментор: Гордана Јаневска

Мостови спајају људе

Основна школа „Димитрије Тодоровић Каплар“   поводом Дана школе (17.март) расписала  је за млађе разреде ликовно-литерарни конкурс под називом „Мостови спајају људе“. Ученици I/2 су били веома успешни.

Награде за ликовна остварења добили су:

Вук Милић – 1. место

Лука Богдановић – 2.место

Литерарни рад Луке Драгићевића је освојио 1.место.

МОСТ (награђена песма)

 

Имам план, али он није прост,

решио сам да преко речице направим мост.

 

Тамо на обали је мој другар, а овде ја.

Само нас речица без моста раздваја.

 

Кад мостом спојим обале две,

позваћу друга у госте код мене.

 

Пружене  руке  мост  ће  да споји.

Дођите да се играмо, другови моји.

Похваљени су и ученици који су на неком конкурсу освојили прво, друго или треће место.

Свим награђеним и похваљеним ученицима честитам!