Песме (избор) – Добрица Ерић

                                                 ПЛАВИ САЊАР

Онај ко је срео или видео Добрицу Ерића, зна да он није плав. Нема ни плаву косу, ни плаве очи. А опет, кад прочитамо његову песму Плави сањар, јасно нам је откуд ова боја краси песника:

Дозволите да вам представим
сањара са сновима плавим.

Песник се никад сасвим не буди
Он увек нешто преде и плете
Песник је споља ко и сви људи
а изнутра право правцато дете.

И то дете које се чуди
много чему што раде људи.

Песник гледа у свет кроз перце
пауна и кроз фрулу од зове
Њему је кап росе — језерце
по коме најлепше лађице плове.

Рој свитаца и букет цвећа —
то је права земаљска срећа!

Песник је срећан и када пати
и опет — тужан у башти среће
Песнику свака песма поврати
по једно детињство, као пролеће.

Кад славуј кликне јутру у глави
прво се брату песнику јави.

Покаже му путић до дворца
где звецка безброј златних пехара
па наговори свог развигорца
да га завеје снегом бехара.

Песник се напије сунчевог вина
уз свирку ливадских виолина.

Па онда лута кроз поља ражи
као да се у булке заљубио
и све тако као да тражи
нешто што није изгубио…

Сваке вечери и сваке зоре
он тражи риме и метафоре.

Кад их не нађе, песник је тужан
и цео свет му постане ружан
А када нађе — сунце обасја
брежуљке пуне грожђа и класја.

После сиђе у неку бајну
дољу да песми открије тајну.

Јер, песник воли, то нисам реко
једну принцезу, кћер дивне баште
која борави негде далеко —
у пределима његове м а ш т е …

Јесте: сањар и плави снови. Открио си тајну песника! Касније ћемо сазнати да су то још и: чуђење, патња, срећа, трагање, радост, и још много, много слика и осећања које само песник уме да пронађе, наравно, у пределима маште. И зато, веруј, сваки сањар, маштар, свако од нас ко уме да препозна неко осећање у ономе што види око себе, мирне душе може да се сматра песником. Чак и онда ако не уме то да напише у облику песме. Према томе —  не буди тужан ако не успеш да напишеш оно што се зове песма. Много је важније да умеш да је прочиташ. А то није тешко. Потребна је само жеља, и воља.

 

ШКОЛА

Свићу опет румена сванућа

школа ми је најмилија кућа!

Сазре лето, стиже јесен рана

школа ми је на почетку дана.

Била бела, плава или жута

школа ми је на почетку пута.

Лети пчела од цвета до цвета

школа ми је на почетку света.

Дува ветар, шуморе тополе

шта би човек да му није школе?

Мрак би био и ноћу и дању

живео би ко мајмун у грању.

Кукуриче петао са плота

школа, то је свитање живота!

РАТАР

Реч Ратар је, децо, без мане

јер значи исто са обе стране:

Ратар … атар … тар … и ар.

Реч Ратар значи: пољски цар.

Реч Ратар, кад се стави на кантар

претегне и само злато. И зато

реч Ратар пишите великим словом.

Ратар је, децо, највећи златар

под овим плавим небеским кровом!

О НАДИМЦИМА

Надимци се скоро свима деле

да растуже и да развеселе

надимци су ко неко ордење

за поштење и за непоштење.

Надимак је право име

средње слово и презиме

надимак је лични опис

и најкраћи животопис!

У имену скривена је жеља

твог кума и твојих родитеља

а надимак, што те наружио

ил’ улепшао, сам си заслужио.

Надимак је право име

средње слово и презиме

надимак је лични опис

и најкраћи животопис!

ЖИВОТ НА БРЕЖУЉКУ

На брежуљку, с којег пуца диван

поглед у до, још од малих дана

живе Живко, Живадин и Живан

Живадинка, Живка и Живана.

Кад Живадин викне из шљивика

њега прво чује Живадинка

када Живан жње пшеницу рану

првим класом закити Живану

кад се Живко на вашару слика

крај њега се шепури Живка.

Једног дана крај цветног путића

над којим се рој лептира мота

плануше три нова животића

Живомирка, Живомир, Живота!

Сад Живомир све нешто шапуће

Живомирки што за њим скакуће

а Живота сам чучи у трави

и дрежди сам ко врабац на плоту

гледа небо што се над њим плави

и размишља тужно о животу.

БУНАР

Бунари су дивне успомене.

Крај бунара свака воћка роди.

Кад девојка на игранку крене

огледне се у бунарској води.

У Србији у времена стара

није било куће без бунара

У Србији у њено свануће

бунар беше огледало куће.

Ко удаје кћер или жени сина,

пре јабуке, буклије, весеља,

по бунару цени домаћина,

по бунару бира пријатеља.

У Србији у времена стара

није било куће без бунара

У Србији у њено свануће

бунар беше огледало куће.

АКО ЖЕЛИШ ДА ТЕ ПРАТИ СРЕЋА

Ако желиш да те прати срећа

буди чешће у друштву дрвећа.

Кад изгубиш упорност и вољу

састани се са сунцем у пољу.

Ако желиш лепу боју лица

умивај се росом са латица.

Ако су ти слабе гласне жице

позајми их од цврчка, од птице.

Ако желиш бити дуга века

слушај добро шта жубори река.

Кад сустанеш под бременом туге

провуци се испод две-три дуге.

И видећеш, ведрији и млађи

кол’ко ће ти живот бити слађи!

СУБОТЕ МОГ ДЕТИЊСТВА

Суботом је река Гружа текла
најбистрија испод цветних грана
суботом је моја мајка пекла
хлеб кисељак за недељу дана.

Још од зоре ватра је певала
под чађавим шеширићем крова
под којим су потом изгревала
бела сунца пшеничних хлебова.

Било нас је десетак у кући
и сви смо се радовали белим
суботама кад хлебови врући
замиришу под воћкама зрелим.

Још се плави мајчина блузица
сашивена од парчета неба
и румена ружа њеног лица
над брдашцем миришљавог хлеба.

Хвала њеним рукама и хвала
тој кућици с црном капом крова
која нам је суботом рађала
бела сунца пшеничних хлебова.

По лицу ми ромињају кише
и снег кити као цвет од зове
мој завичај што ми још мирише
на румене суботње хлебове.

ЗДРАВИЦЕ

МАЈЦИ

Драга мајко

ружо месечарко

 

Цветај, цветај

никад не прецветај!

 

Ти си, мајко

моје сунце јарко

 

греј ме, мази

али не залази!

 

Буди невен

буди ми зимзелен!

 

Док ме сунце

твога лица греје

 

Снег не може

мој смех да завеје!

 

УЧИТЕЉУ

Млад нам буди

учитељу стари

Сви ти ђаци

били петичари!

Остари нам

учитељу млади

У разреду –

најлепшој ливади!

КОЛОВОЂИ

Како ти се
коло таласало

Тако жито
у пољу класало!

ЗЕЦУ

Теби, зеко
добричино куса

Желим брдо
најслађег купуса

И да те бар
на празничком пиру

Ловци и пси
оставе на миру

ПЧЕЛАМА

Преспавајте
ове ноћи посне

А кад грану
зоре медоносне

Напуните
све кућице редом

Багремовим
и ливадским медом!

ПТИЦАМА

Запевајте
златокрили гости

Зимзелене
гранчице радости

Запевајте
као у пролеће

Да се и лед
истопи од среће!

ПАХУЉИЦАМА

Лепршајте
лептирице беле

Док се деца
сунца не зажеле

Док вас јужни
ветар не преметне

У пупољке
и крунице цветне!

БЕЛО ЗВОНЦЕ ПЕВА У ТРАВИ

БЕЛА РАДА

Мало сунце
с венчићем на глави

Прогрејало
у зеленој трави

Због њега се
небо лепше плави.

БОСИОК

Мирише му лишће
на росне путиће

Мирише му цвет
на лептиров лет

Мирише му душа
на празничка јутра

Сунчана и чиста
у цркви детињства.

ВИСИБАБА

Бело звонце
пева у трави

Око њега
играју мрави

Радост се шири
по дубрави.

МАСЛАЧАК

Жуте очи
крупне и веселе

Гледале ме
па су зажмуреле

Остадоше
трепавице беле

Које плави
поветарац крадом

Развејава
зеленом ливадом.

ЕКОЛОШКА АЗБУКА
Ако
Будете
Више
Гајили
Дрвеће
Ћаци
Еколози
Живећете
Здрави
И
Јаки
Као
Лавови
Људи
Морају
Незагађене
Њиве
Орати
Пшеницу
Радости
Сејати
Тако
Ће
Увек
Фино
Хранити
Цело
Човечанство
Џакови
Шумадијски

ЗАДАЦИ

Прочитајте песме и одговорите на следећа питања:

„Моје село“

*Који стихови у песми то показују?

*Шта песник каже првом строфом?

*Шта се налази на сред’ села?

*Опишите сеоску реку.

*Наведите њено невероватно својство.

*Упоредите сумрак са јутром на селу.

 

 „Ратар“

*Чиме се бави ратар?

*Шта је ратар за Добрицу Ерића?

*Зашто је ратар тежи од злата?

*Зашто песник реч „ратар“ пише великим словом?

*Зашто песник ратара поистовећује са златаром?

 „О надимцима“

*Напишите неколико надимака својих другова из одељења.

*Ко нам додељује надимке?

*Зашто нас неки надимци растуже, а неки веселе?

*Чиме заслужујемо надимке?

*Објасните последњу строфу у песми.

„Живот на брежуљку“

*Ко живи на брежуљку?

*Шта је у основи њихових имена?

*Ко је са ким и у каквој вези у песми?

*Шта се десило једног дана крај цветног путића?

*Објасните последњу строфу у песми.

 „Плави сањар“

*Објасните наслов песме.

*Како ви замишљате тог сањара?

*Како разумете стихове „Песник се никад савим не буди“?

*Како разумете стихове „Сваке вечери и сваке зоре

он тражи риме и метафоре“?

*Шта песник воли?

 „Бунар“

*Како разумете стихове:

„У Србији у времана стара

Није  било куће без бунара.

У Србији у њено свануће

Бунар беше огледало куће.“?

*Протумачите стихове :

„ Бунари су дивне успомене.

Крај бунара свака воћка роди.“

*Испишите стихове из песме који вам се највише свиђају.

 „Ако желиш да те прати срећа“

*Шта је вас срећа?

*Објасните стихове:

„Ако желиш бити дуга века,

слушај добро шта жубори река.“

*Испишите најлепше речи из наведене песме.

*Како разумете другу строфу у песми?

*Шта песник овом песмом поручује?

ДОДАТНИ ЗАДАЦИ:

• Направите речник непознатих речи.
• Препоручите које још песме да ваши другари прочитају.
• Одабери једну тему и сам покушај да саставиш стихове и исте илуструјеш.

Све што радиш коментариши по упутствима на следећи линк:
http://www.facebook.com/groups/232561463471868/
  СРЕЋАН РАД!

Учитељица Гоца