Божидар Тимотијевић

(30. октобар 1932. — 6. мај 2001.)

Божидар Тимотијевић, књижевник, песник, новинар, уредник… рођен и одрастао у Београду, у радничкој Раковици.

Основну школу и гимназију је завршио у Раковици којој је целог живота срцем и душом припадао. Прве стихове је написао још у гимназији (1950-1951), а прву књигу „Квартет“ је објавио са још три пријатеља (Бранко Јовановић, Томислав Мијовић, Првољуб Пејатовић).

У Удружење књижевника је примљен већ 1955.

Апсолвирао је Филолошки факултет у Београду, група за светску и југословенску књижевност.

Био је уредник и новинар листова и часописа „Млада култура“, „Савременик“, „Полетарац“ (старија серија), и „Књижевне новине“, „Младо поколење“.

Радио је као новинар у већем броју југословенских листова и на Радио Београду (1971-1980). Ту, на радију, је покренуо акцију „Књига солидарности“. Донатори су давали књиге које су потом усмераване ка школама у забитима где је књига била реткост. На тај начин је прикупљено 2.000.000 књига.

Преминуо је  6. мај 2001.године. По својој жељи сахрањен је на планини Тари, на планини на којој је много времна проводио бавећи с својим хобијем – столарством.

ОКТОБАР

(одломак)

Октобар долази на наша врата пун сребра и злата. Зато, ако желиш минђуше од сребра, узми их од октобарске месечине. Ако ти треба прстен од злата, замоли октобарско сунце да ти га искује. А ако ти је по вољи свечана хаљина за сваку прилику, можеш је сашити од октобарског лишћа. Лепше дезене не можеш наћи ни у Паризу ни у Лондону, а богме ни код чувене Мице кројачице. Сви велики сликари, пре него су постали велики, прво су ишли у октобарску школу сликања, чувену од памтивека! Зато, брзо отрчи у први сумарак, велика распродаја најфинијег природног текстила је почела. После тога кад октобар прође радња се затвара све до пролећа.

Ако си већ пошао до шумске продавнице текстила, погледај успут мало око себе. Октобар је месец великих промена. У пољу и забранима нема више малих шарених лепотица, птица певачица. Отишле су на југ и напустиле нас као да смо ми криви што је сунце утањило и зацицијашило. А тамо где иду, тамо им гарантују пуну летњу сезону, без облачка на небу, уз препуне трпезе буба, мува и црвића и уз све друге погодности зимског летовања.

Путници за ту велику сеобу птичјег народа су многобројни. Осим ласта, рода, ждралова, дивљих гусака и патака, ту су још и чворци, стрнадице, пирге, чешљугари, зебе, вивци, шеврљуге, шеве, виндулинке, ципе, грмуше, вољићи, звиждаци, славуји, црвенперке, шмугавци, модровољке, дроздови, сврачци и многи други пернати лепотани за које никада нисмо ни чули, а камоли их видели …

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s