Владимир Андрић

Владимир Андрић рођен је 1944. године у Обреновцу. Дипломирао је филмску режију на Факултету драмских уметности у Београду. Од своје двадесете године пише и режира. Скоро четири деценије ради на Телевизији Београд, тренутно је одговорни уредник Редакције дечјег и школског програма. Творац је антологијских телевизијских серијала “Лаку ноћ, децо” и “Пустолов”. Добитник је већег броја награда за филмску и позоришну режију. Награде “Политикин забавник”, “Невен”, “Змајеве дечје игре” и “Златни кључић” само су потврдиле Андрићев креативни ангажман у области дечје књижевности. Награда за најбољу дечју књигу у 2006. години припала је његовој збирци песама и прича “Дај ми крила један круг”. Дела за децу: “Свеска над свескама”, “Напред плави, смеђи, црни”, “Вечерњи слон”, “Срце на зиду”, “Новогодишњи поклон”.

Одабране песме и приче Владимира Андрића, аутора надалеко познатог и вољеног „Пустолова“. Kњига за праве сладокусце, који ће уживати у надигравању мајстора писане речи и надахнутих илустратора. Посвећена је успомени на Владу Стојиљковића, који је волео овакву сорту књижевних игара. Kњига „Дај ми крила један круг“ проглашена је за најбољу дечју књигу у 2006. години на 51. међународном београдском сајму књига

НИЈЕ ЛАКО БИТИ ПУСТОЛОВ

(одломак из књиге „Пустолов“)

Млади моји пријатељи, лепо је бити Пустолов, али није лако. Као изданак старе пустоловне породице, ја то одлично знам. Још дединог деде деда срећно је скитао од гудура Обреновца до Јужних мора и назад, и опет тамо (и опет овамо, и онда опет тамо)…

Ја не бих ни умео ништа друго него пустолов да будем. А шта је најпријатније у том занату? Тешко могу да се определим… Дивно је санкати се на снежној лавини низ Хималаје. Или пропадати дуго, дуго (без наде) у провалију без дна.

Како је тек незаборавно када вас прогута тамна, мукла и зла пећина. А онда, из пећинске мемле скокнути на свеж ваздух и успут подмазати Северни пол (да не шкрипи). Боравити у шкрипцу, ради здравља и провода.

Јахати бесне слонове, китове, џиновске таласе и вештичје метле. Поранити да проџараш вулкане и залијеш џунглу. Напојити амазонске пиране, окупати фоке и пингвине, па се онда спокојно брчкати у живом блату. Или мазити у крилу бодљикаво прасе…

Интервју – Владимир Андрић, писац за децу

ВРЕМЕ„/ бр.578/ 31.јануар 2002.: Приче у Пустолову су нове, настале из света ваше истоимене ТВ емисије. Ризиковали сте да књига буде мање атрактиван медиј од телевизије?

ВЛАДИМИР АНДРИЋ: Пустолова игра Милан Лане Гутовић. Можете мислити шта све он уради интонацијом, погледом, он глуми целим телом. Сценарио је рачунао на појаву Ланета. Али, у књизи ја сам био сам. И хтео сам да кад прочитате причу, осетите исто задовољство као да Лане глуми. Нерадо један медиј пребацујем у други. Седам година сам писао текстове за животиње-луткице у емисији Лаку ноћ, децо, наговарали су ме да од тога направим басне, нисам пристао. Лакше је написати нешто ново. Пустолов ме је уверио да сам био у праву.

Да ли је заиста најтеже писати за децу?

Најтеже? Утолико што морате да будете кристално јасни, али то је захтев који се односи на стваралаштво уопште, не само на књижевност за децу. Ето, утолико је захтев висок. Шта год да пишем постављам себи тај висок захтев, све радим пуном паром. Текст за радио-емисију Добро јутро, која се емитује само једном па ко је чује чуо је, напишем за моје моћи и моју савест најбоље што умем. Никад не радим офрље. Знам да многи који пишу за децу не раде тако, само што то њихово не припада литератури већ кесароштву.

Да ли пишете неком одређеном детету?

Моја деца су одрасла на књигама. Много сам им читао, праву литературу. Кад су били мали, тако сам замишљао своје читаоце. Раша сад има 34, Анђелија 30, а Невена 19 година. Чуо сам примедбе да је Пустолов за родитеље, да се ја само правим да пишем за децу. И кад сам писао Лаку ноћ, децо неки су се питали да ли ће то деца разумети. Ја знам да деци разумевање није проблем. На пример, Магарац гледа звезде и, као, филозофира, па каже Зецу, који је овоземаљски и прагматичан: „Е, мој Зеко, да ти знаш колико ствари између неба и земље има о којима ми појма немамо.“ То је парафраза реченице коју Хамлет каже Хорацију. Дете неће знати да је то Шекспир, није му то ни битно, али ће реченицу разумети. Ја то тако радим, хоћу да се то мени допада, да ми буде забавно.

ДАЈ МИ ЈЕДАН КРУГ

Море има барку,
једро и катарку.
Море, море, буди друг,
– дај ми барку један круг!
Тако ми се база
широм морских стаза…

Ласта има крила
– лети све до Нила.
Ласто, ласто, буди друг
– дај ми крила један круг!
Да обиђем луг,
да одем на југ…

Кад мрав зрно сруши,
чују зечје уши.
Зече, зече, буди друг
– дај ми уши један круг!
Да ослушнем и ја
како жито клија…

У рибе пераја
сребрнога сјаја.
Рибо, рибо, буди друг
– дај пераја један круг!
Да ме жеља мине,
да видим дубине…

Ноћу крај живица
светли фењер свица.
Свиче, свиче, буди друг
– дај ми фењер један круг!
Позајми ми моћ
да осветлим ноћ.

На небу се звезде
као птице гнезде.
Небо, небо, буди друг
– дај ми звезду један круг!
Бићу лепши још,
кад ставим тај брош…

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s