Лутка без главе, Драган Лукић

 ЛУТКА БЕЗ ГЛАВЕ

 Пред кућом, на улици, седи девојчица и држи лутку без главе. Док људи пролазе, она разговара са лутком.

Један чика застаде па јој рече:                                                                                                                        

– Како можеш да разговараш са лутком која није жива?
– Она је жива – брзо одговори девојчица.
– Како је жива кад нема главу?
– Има главу – одврати девојчица.
– Нема главу – рече чика љутито.
– Има…
– Нема…
– Али ви, чико, не умете да се играте!

                                                                                                                           Драган Лукић

  • У овој причи говори се о неспоразуму између девојчице која се игра и једног чике који не уме да се игра.
    Приче говоре о обичним и необичним догађајима. Људи којима се ти догађаји дешавају називају се ликови.  Ако су у причи ликови животиње, таква прича се зове прича о животињама.
    Приче се причају или пишу у прози, то јест на начин на који ми свакодневно разговарамо.