Дан заштите животиња – 4.октобар

Светски дан заштите животиња датира још од 1931. године. Најпре се прослављао као дан св. Фрање Асишког, свеца заштитника животиња и животне средине. Временом је изгубио своје верско обележје и одавно представља празник свих љубитеља и заштитника животиња без обзира на веру и нацију

Овог дана (4.октобара) све организације за заштиту животиња и сви азили за животиње у свету отварају своја врата за посетиоце, организују информативно-едукативне штандове, радионице, разне врсте едукација, групна дружења, прикупљање донација и друге активности.

Активности  треба да нас подсете на следеће:

–    Животиње су равноправни становници наше планете са којима делимо свој живот на њој,
–    оне имају једнако право на живот као и ми,
–    оне, као и ми, осећају бол, патњу, страх и стрес, тако да им не смемо чинити оно што не желимо да неко чини нама, оно што санкционишемо у оквиру нашег, људског, друштва.

Овог дана такође треба да се подсетимо да је човек истребио многе животињске врсте уништавајући њихова станишта и експлоатишући их зарад профита и забаве. Огроман број кућних љубимаца пати и умире одбачен на улицама или у препуним азилима без основних услова за живот. Само у Европи преко 35.000 животиња годишње страда у бесмисленим експериментима. Преко 50 милиона животиња годишње се убије на најсвирепије начине због крзна. Милиони животиња широм света пате и умиру у транспортима, кланицама, циркусима, тркама, зоо вртовима, борбама …

Почеци заштите животиња могу се пратити до у далеку прошлост човечанства. У време стварања организованог људског друштва наилазимо на прве трагове, па све до 17. века, „заштиту“ су диктирали владари и сводила се на основна упутства дата народу, о томе да стоку треба хранити и појити и не треба батинати.

У периоду од 17-19 века о заштити говоре велики мислиоци свог времена и тада почиње да се говори о правима животиња и моралној обавези човека да их штити.
Од 19. века па до данас о заштити говоре научници и „обични“ људи.

Чињеница да су животиње осећајна бића која осећају бол, патњу, страх и стрес, коју је наука потврдила, довела је до тога да велики број људи постави питање о моралној исправности експлоатације животиња. У 20. веку, убрзани технички и технолошки напредак цивилизације, омогућио је бесомучну експлоатацију, злостављање и убијање животиња. Одговор на то је активирање великог броја појединаца и организација на њиховој заштити, који су се организовали у покрете за заштиту животиња. Ти покрети и теорије на којима се они заснивају могу се разврстати  у три категорије:

  • теорија о добробити животиња,
  • теорија о правима и
  • теорија о потпуном ослобађању животиња.Присталице покрета за добробит животиња полазе од става да је оправдано употребљавати животиње у оној мери у којој се драстично не нарушава њихова добробит дефинисана преко тзв. пет слобода:

    1.    Слобода од глади и жеђи,

    2.    Слобода од физичке, термалне и психичке неудобности, обезбеђењем пространог смештајног амбијента,

    3.    Слобода од бола, повреда и болести,

    4.    Слобода од страха, стреса и патње,

    5.    Слобода да испољава нормалне облике понашања карактеристичне за врсту.

    Присталице покрета о правима животиња сматрају да су права животиња подједнако важна као и права људи, те да човек нема морално оправдање да користи животиње за своје различите потребе. Из овог разлога произлази теорија о потпуном ослобађању животиња од људске експлоатације и употребе.

Advertisements

2 мишљења на „Дан заштите животиња – 4.октобар

  1. Повратни пинг: Човечје царство « Био-блог

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s