Месечне архиве: август 2014
Алиса у земљи чуда – Луис Керол
РЕЉЕФ РСРБИЈЕ
ГЛАВНИ ГРАД РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ
Престоница – град у коме се налази државна власт.
Келти – народ пореклом из данашње Француске.
НЕШТО ВИШЕ…
Београд је један од најстаријих градова у Европи. Основали су га Келти и дали му име Сингидунум.
Доласком на Балканско полуострво, наши далеки преци Словени населили су подручје Београда у 7.веку. Два и по века касније, 878.године, град се први пут спомиње под именом Београд.
Београд је у 15.веку постао престоница српске државе. Тада је Србијом владао Стефана Лазаревић, син кнеза Лазара који је са 23 године обновио, изградио и улепшао град.
Турци су у 16.веку освојили Београд и ту су остали три и по века. Средином 19.века , за време владавине кнеза Михаила Обреновића, Београд је поново постао престоница Србије и до данашњих дана то остао. Од тада, Београд је престионица и државно, духовно, културно и економско средиште наше државе.
Осим Београда, престони градови Србије били су : Рас, Крушевац, Смедерево и Крагујевац.
Стари град Рас, код Новог Пазара, био је престоница српске државе крајем 12.века и делом 13.века. Владари: из породице Немањића.
Крушевац је био престони град кнеза Лазара Хребељановића. Подигнут је између 1371.и 1377.године. Лазареве државе биле су познате под називом Моравска Србија. Кнез Лазар је саградио цркву Лазарицу у Крушевцу.
Смедерево, као престоницу, подигао је у првој половини 15.века српски владар Ђурађ Бранковић, у народу познат као Ђурађ Смедеревац.
У доба владавине кнеза Милоша Обреновића у првој половини 19.века, Крагујевац је био мала варошица, али великог значаја. Постао је прва престоница Кнежевине Србије. Милош је у Крагујевцу саградио конак одакле је две деценије водио државне послове.
ЗАНИМЉИВОСТИ:
Укупно општина: 17
Највећа општина: Нови Београд
Најмања општина: Сопот
Број становника: 1.732.000 становника по попису из 2011.
Клима: умереноконтинентална
Најпознатија улица: Кнез Михаилова улица
Симбол Београда: споменик Победник
Највећи спортско-рекреативни центар: Ада Циганлија
Најпосећенији догађај: Београдски сајам књига
Највиша зграда: пословни центар Ушће
Главни град можете видети и преко виртуелних презентација.
Оваквом врстом промоције Београд се прикључио метрополама као што су Њујорк, Санкт Петерсбург, Берлин, Будимпешта, Париз…
Кликом на линк који следи можете уживати у визуелним лепотама нашег главног града.
СИМБОЛИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
НЕПОЗНАТА РЕЧ
Химна –свечана песма која мелодијом и текстом буди осећања поноса и родољубља.
Свака држава има своје симболе. То су: застава, грб и химна.
Државна застава РСрбије је тробојка хоризонтално поређаних поља истих висина црвене, плаве и беле боје, а преко свега, центра помереног ка јарболу за једну седмину укупне дужине заставе Мали грб Србије. Тренутни изглед заставе је званично усвојен 11. новембра 2010.
Увек стоји на зградама државних установа.
Истиче се приликом: државних празника,међународних спортских, културних и других догађаја, дочека државника… Државна жалост се у целом свету изражава спуштањем заставе на пола копља.
Свака школа има заставу истакнуту на видном месту.
Застава је важан државни симбол и зато се према њој треба односити са поштовањем.
Грб РСрбије је црвени штит на коме је, између два крина у подножју, двоглави сребрни орао са црвеним штитом на грудима на коме је сребрни крст и четири оцила. Изнад штита је златна круна.
Заједно са крстом, слика оцила симболично знаци „ватром ћемо крст бранити“.
Грб Србије носе наши спортисти на дресовима када играју за репрезентацију.
Химна РСрбије је песма „ Боже правде“. Музику је компоновао
Даворин Јенко, а текст је написао Јован Ђорђевић.
Химна се изводи у свечаним тренуцима у част домовине.
Људи широм света поштују своју заставу, грб и химну, али и симболе
других држава. Зато извођење химне и истицање заставе свечано
поздрављају устајањем.
ЗАНИМЉИВОСТИ:
Као државни симболи Србије користе се симболи краљевине Србије из 1882.године.
„Боже правде“ је званична химна Републике Србије, дефинисана чланом Устава.„Боже правде“ је такође била химна Кнежевине Србије и Краљевине Србије до 1918. године, када је створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Предложена верзија текста као химне одређена је законом 11. маја 2009. Изворна песма настала је 1872. године, када је Јован Ђорђевић написао речи на музику Даворина Јенка, а представљала је завршницу позоришне представе „Маркова сабља“, осмишљене поводом пунолетства Милана Обреновића. Огромна популарност речи и мелодије допринеле су да ова песма постане званична српска државна химна.
Неки стихови химне непрестано су се мењали са променом државног уређења и владара. За време власти Милана Обреновића, певало се кнез Милана Боже спаси, да би и то било промењено успостављањем Милана за краља. Накнадно је исти стих морао бити препеван за време владавине краља Петра I и краља Александра I. За време Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (касније Краљевине Југославије), „Боже правде“ је представљала део тадашње државне химне.
То је била и химна Републике Српске, од 1992. до 2007, када је Уставни суд Босне и Херцеговине одлучио да је њена употреба неуставна. Такође је била коришћена као химна Републике Српске Крајине.
Изворне речи претрпеле су извесне измене при одређивању званичног текста химне Србије. На три места, српског краља замењено је са српске земље, а стих српског краља Боже храни замењен је са Боже спаси, Боже брани. На извесним приликама, последња два стиха певају се као „Србију нам Боже брани, моли ти се сав наш род!“
Деведесетих година, „Востани Сербије“ и „На Дрину“ су такође предлагани за државну химну. Међутим, „Боже правде“ добила је већину на референдуму одржаном 1992. године, иако ни тада није званично усвојена.
Застава је настала пре много хиљада година међу првобитним ловцима и ратницима.
Они су желели да по застави препознају пријатеље, али и непријатеље, из даљине би
знали да ли дасе боре или не
Прве заставе прављене су од животињских кожа и птичијег перја. Заставе од тканине
употребљавали су Кинези чак 1100 година пре нове ере а нешто касније и Индијанци.
У старом Египту војници су носили мотке са металном фигуром животиње или неког
предмета на врху.
Заставе од платна коришћене су касније.
У 17. веку појавила се застава која је означавала целу државу.
Данас су заставе симбол државе, али и спортских клубова и других организација.
Државе које нису монархије а у свом грбу имају круну су Русија, Бугарска, Грузија, Мађарска и Црна Гора.
Историја застава које су представљале Србију
Задаци:
ТЕРИТОРИЈА И ГРАНИЦЕ
НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ
Државна граница – одваја једну државу од друге. Одређује се међудржавним уговором, а обележава се постављањем граничних знакова.
Демократија – владавина народа преко изабраних представника власти који се бирају на изборима.
На континентима постоји више држава. Државу чини територија која је утврђена границом. Државе припадају разним народина, односно њиховим становницима.
Територија државе је ограничен простор (копнени, ваздушни и водени) који припада тој држави. Граница је линија (замишљена) која одваја територију једне државе од других држава. На карти је представљена картографским знаком – ( . ) – ( . ) – ( .) – ( . ) – ( . ) – црвене боје. Границе могу бити и природне – реке или планине. Територију Републике Србије чине три целине: ужа Србија и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија.
Република је облик државног уређења у којем грађани на изборима бирају председника који ће се налазити на њеном челу. Пунолетни грађани бирају и посланике Народне скупштине. Избори за народне посланике организују се сваке четврте године, а председнички избори су сваке пете године.
Више европских држава је по свом државном уређењу република: Словенија, Хрватска, Румунија, Француска, Бугарска, Македонија…
ЗАНИМЉИВОСТИ:
У Европи нису све државе републике. Неке европске државе су монархије. То значи да се на челу тих држава налази монарх (краљ или цар). Најпознатије монархије Европе су: Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске, Шпанија, Шведска, Норвешка, Монако…
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
НЕПОЗНАТА РЕЧ
Полуострво – део копна који залази у море, опкољен морем са три стране.
Где живимо?
у дому… у улици… у насељу… у крају… у држави… Балканском полуострву… на континенту… на Земљи.
Планета на којој живимо зове се Земља. Већи део Земљине површине прекривен је водом. Велике водене површине чине океани, а копнени део планете – континенти.
Континент на коме се налази наша земља назива се Европа.
Република Србија се налази у југоисточном делу Европе, на Балканском полуострву.
Граничи се са: Мађарском, Румунијом, Бугарском, Македонијом, Албанијом, Црном Гором, Босном и Херцеговином (Република Српска) и Хрватском.
Наша домовина има повољан географски положај. Кроз Републику Србију протиче река Дунав која је повезује са другим државама кроз које протиче
Србија је раскрсница важних копнених, водених и ваздушних путева у овом делу Европе. Главни град Републике Србије је Београд. За Београд се каже да је капија средње Европе и Балкана јер је полазна тачка путева ка северу (земље средње и северне Европе) и западу (земље западне Европе) на једној, и ка југу (за Грчку) и југоистоку (за земље југозападне Азије), на другој страни.
ЗАНИМЉИВОСТИ:
Европљанима су, све до краја XV века, била позната само три континента: Европа, Азија и Африка. Ова три континента су, као целина, добили назив Стари свет.
Балканско полуострво добило је име по планини Балкан. То име се први пут помиње почетком XIX века . Тада се мислило да је то највећа планина овог полуострва.
На Балканском полуострву налазе се територије следећих држава: Словеније, Хрватске, Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније, Бугарске, Грчке, Албаније и део Румуније и Турске.
Највећа држава Европе, али и света је Русија. Најмања држава Европе је Ватикан, смештен у граду Риму, главном граду Италије. Број становника те државе је око 900.
Задаци:
ТАРГОВИ ПРОШЛОСТИ – КАКО УПОЗНАЈЕМО ПРОШЛОСТ
Сви догађаји који су се догодили представљају прошле догађааје, односно прошлост. Прошлост може бити ближа и даља.
Наука која проучава прошлост назива се историја. Људи који проучавају историју зову се историчари.
Да бисмо сазнали шта се дешавало у прошлости, морамо имати неке остатке – трагове прошлости. Остатке, трагове прошлости називамо историјски извори.
Разликујемо материјалне, писане и усмене историјске изворе.
Материјалне изворе чини све оно што је човек направио у прошлости: алат, оружје, одећа и други предмети или грађевине (куће, тврђаве, мостови).
Писани извори су све оно што јео. човек написао.
Усмени извори су се преносили усменим путем.
Сви остаци прошлости чувају се да би наши потомци могли да сазнају шта се дешавало у прошлости. Материјални историјски извори чувају се у музејима, а писани историјски извори у архивама и библиотекама. Усмени историјски извори, данас, могу да се сачувају на звучним и видео записима.
Временски след догађаја можемо да прикажемо временском траком или временском линијом. Податке на њој читамо слева надесно.
Открића и изуми у историји човечанства
Задаци:
Допунска настава – четврти разред
ТАБЕЛАРНИ ПРЕГЛЕД КАЛЕНДАРА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА ОСНОВНИХ ШКОЛА ЗА ШКОЛСКУ 2014/2015. ГОДИНУ
ПРАВИЛНИК
О КАЛЕНДАРУ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ЗА ШКОЛСКУ 2014/2015. ГОДИНУ
(„Сл. гласник РС – Просветни гласник“, бр. 3/2014)
Члан 1
Овим правилником утврђује се календар за остваривање образовно-васпитног рада основне школе за школску 2014/2015. годину.
Члан 2
Остали обавезни и факултативни облици образовно-васпитног рада утврђени наставним планом и програмом за основне школе планирају се годишњим планом рада.
Члан 3
Настава и други облици образовно-васпитног рада у основној школи остварују се у току два полугодишта.
Прво полугодиште почиње у понедељак, 1. септембра 2014. године, а завршава се у уторак, 30. децембра 2014. године.
Друго полугодиште почиње у уторак, 20. јануара 2015. године.
Друго полугодиште завршава се у петак, 29. маја 2015. године за ученике осмог разреда, односно у петак, 12. јуна 2015. године за ученике од првог до седмог разреда.
Члан 4
Обавезни облици образовно-васпитног рада из члана 1. овог правилника за ученике од првог до седмог разреда, остварује се у 36 петодневних наставних седмица, односно 180 наставних дана.
Образовно-васпитни рад за ученике осмог разреда остварује се у 34 петодневне наставне седмице, односно 170 наставних дана.
У оквиру 36, односно 34 петодневних наставних седмица, школа је у обавези да годишњим планом рада равномерно распореди дане у седмици.
Сваки дан у седмици неопходно је да буде заступљен 36, односно 34 пута.
Члан 5
Наставни план и програм за основну музичку и основну балетску школу остварује се према годишњем плану рада школе у петодневним или шестодневним наставним седмицама, у складу са законом.
Члан 6
У току школске године ученици имају јесењи, зимски, пролећни и летњи распуст.
Јесењи распуст почиње у понедељак, 10. новембра 2014. године и завршава се у уторак, 11. новембра 2014. године.
Зимски распуст почиње у среду, 31. децембра 2014. године, а завршава се у понедељак, 19. јануара 2015. године.
Пролећни распуст почиње у четвртак, 9. априла 2015. године, а завршава се у среду, 15. априла 2015. године.
Летњи распуст почиње у понедељак, 15. јуна 2015. године, а завршава се у понедељак, 31. августа 2015. године.
Члан 7
У школи се празнују државни и верски празници, у складу са Законом о државним и другим празницима у Републици Србији („Службени гласник РС“, бр. 43/01, 101/07 и 92/11). У школи се празнује радно Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату, Свети Сава – Дан духовности, Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, Дан победе и Видовдан – спомен на Косовску битку.
Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату празнује се 21. октобра 2014. године, Свети Сава 27. јануара 2015. године, Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату 22. априла 2015. године, Дан победе 9. маја 2015. године, Видовдан 28. јуна 2015. године.
Свети Сава и Видовдан се празнују радно, без одржавања наставе, а Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату, Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату и Дан победе су наставни дани, изузев кад падају у недељу.
Четвртак, 8. новембар 2014. године обележава се као Дан просветних радника.
Члан 8
Ученици и запослени у школи имају право да не похађају наставу, односно да не раде у дане следећих верских празника, и то:
1) православци – на први дан крсне славе;
2) припадници Исламске заједнице – 4. октобра 2014. године, на први дан Курбан Бајрама;
3) припадници Јеврејске заједнице – 4. октобра 2014. године, на први дан Јом Кипура;
4) припадници верских заједница које обележавају верске празнике по Грегоријанском календару – 25. децембра 2014. године, на први дан Божића;
5) припадници верских заједница које обележавају верске празнике по Јулијанском календару – 7. јануара 2015. године, на први дан Божића;
6) припадници верских заједница које обележавају дане васкршњих празника по Грегоријанском и Јулијанском календару – почев од Великог петка, закључно са другим даном Васкрса (католици – од 3. априла до 6. априла 2015. године; православни од 10. априла до 13. априла 2015. године).
Члан 9
Годишњим планом рада школа ће утврдити екскурзије и време када ће надокнадити наставне дане у којима су се остваривале екскурзије.
Ако је дан школе наставни дан према календару, школа ће тај дан надокнадити на начин који утврди годишњим планом рада.
Члан 10
Време саопштавања успеха ученика и подела ђачких књижица на крају првог полугодишта, школа утврђује годишњим планом рада.
Време поделе сведочанстава, полагање завршног испита на крају осмог разреда, као и време поделе диплома, школа утврђује годишњим планом рада.
Свечана подела ђачких књижица, ученицима од првог до седмог разреда, на крају другог полугодишта, обавиће се у суботу, 28. јуна 2015. године.
Саопштавање успеха ученика музичке и балетске школе на крају другог полугодишта и подела сведочанстава и диплома обавиће се у складу са годишњим планом рада школе.
Члан 11
Табеларни преглед календара образовно-васпитног рада основне школе за школску 2014/2015. годину одштампан је уз овај правилник и чини његов саставни део.
Члан 12
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику РС – Просветном гласнику“.