Књижевни појмови

ДЕСЕТЕРАЦ – стих од десет слогова; најчешћи стих народне поезије

ДИЈАЛОГ – разговор два лика у делу. Њихове речи се означавају управним говором.

ДРАМСКА РАДЊА – свака радња, па и она најкраћа, има одређен ток, начин на који се догађаји развијају. Драму покреће неки неспоразум, проблем или сукоб ликова (заплет), а њен завршетак је разрешење драмске радње (расплет).

ЖАРГОНСКИ ИЗРАЗИ – изрази који се не налазе у уџбеницима о језику, најчешће их смишљају групе маладих да би се њихов говор разликовао од уобичајеног, правилног говорења.

ЈУНАК – главни лик у делу

КОМПОЗИЦИЈА – начин на који је дело састављљено, распоред радње

ЛИК – носилац радње у књижевном делу. Може бити главни и споредни, али мора да учествује у радњи, да говори или чини. Такође, може бити добар (позитиван) или лош (негативан)

ЛИЧНОСТ – постоји или је постојала само у стварном животу; може бити писац или било који човек

МАШТА (ФАНТАЗИЈА) – способност да замислимо најневероватније ствари

МОНОЛОГ – дужи говор једног лика у делу означен управним говором

ОПИСИВАЊЕ – уверљиво, сликовито и живописно дочаравање неког призора или особе ; сликање речима

ПЕЈЗАЖ – слика предела

ПЕРСОНИФИКАЦИЈА – приказивање ствари, природних појава, предмета, животиа или биљака са људским особинама и моћима. Они говоре, мисле, осећају…

ПИСАЦ – човек који пише дело

ПОЗОРИШНА ПРЕДСТАВА – драма која се изводи на позоришној сцени

ПОРУКЕ – све оне мисли и сазнања које откривамо у књижевном делу, уживајући у њему

ПРЕНЕСЕНО ЗНАЧЕЊЕ – свака реч, група речи или реченица има своје основно (право) значење, али се може употребити и у пренесеном значењу тако да означава неки други појам. Често лепота песме почива управо на новим и необичним спојевима речи. Песник се труди да оно о чему пева представи из другачијегугла и да уочи нове везе међу појавама. Тако настају песничке слике

ПРИПОВЕДАЊЕ – приказивање догађаја, радње у делу

РЕМАРКЕ (ДИДАСКАЛИЈЕ) упутства писца глумцима и редитељу у драми

ПРИПОВЕДАЧ – онај ко приповеда у делу

РИМА – поклапање гласова и слогова у речима на крају стиха или строфе

РИТМИЧНОСТ – остварује се бројем слогова у стиху – дужином стиха, римом, понављањем гласова, речи и стихова. Њиме се дочарава основно расположење у песми.

СЛИКОВИТОСТ – књижевни језик је сликовит, подстиче нас да помоћу маште замислимо оно што је насликано речима

СПИСАК ЛИКОВА – на почетку сваке драме налази се списак ликова (лица) који учествују у драмској радњи. Овај списак може да садржи и основне податке о ликовима ( ко су, којих су година, како изгледају, чиме се баве).

СЦЕНА – део драме у којем се број ликова и простор не мењају

ТЕМА – предмет дела, оно о чему се  у делу говори

УМЕТНИЧКИ (ЕСТЕТСКИ) ДОЖИВЉАЈ –  уживање у уметничком делу и његово разумевање мисли и осећања које дело у нама изазива

ХУМОР (КОМИКА) – смешна страна дела. Изазивају га  различите ствари: када ликови говоре чудно или искривљено, када се деси нека забуна, замена ликова или, пак, када се неприлично говори о теми (озбиљно о нечему неважном, ситном, непристојном и обрнуто )

ЧИН – део драмске радње

 

Књижевне врсте

БАЈКА – фантастична прича у којој се приповеда о борби добра и зла и у којој после много препрека добро увек побеђује. Заснована је на бројевима 3, 7, 9, 12.  У ој главни јунак савладава и решава чак и немогуће препреке и задатке. У  томе му помажу бића која је својом добротом задужио. Бајка обично почиње “ Био једном један…“, а завршава се срећно. Време и место дешавања нису одређени.

ДРАМА – врста књижевног дела које се изводи на позорници и заснива се на сукобу ликова. У њој глумци изговарају оно што говоре ликови.

ЕПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ – Вук Караџић их је називао јуначке народне песме. Народне песме су певали гуслари. Дуге су, у њима се приповеда о мегданима и јуначким бојевима.

ЕПСКО ДЕЛО – књижевно дело у којем ликови учествују у некој радњи. Обимно је јер се приповедач у казивау труди да буде што детаљнији. Може бити прозно (бајка, прича, роман) или у стиху (епска песма).

ЗАГОНЕТКА – кратка изрека, садржи занимљив задатак у којем се сакрива ствар, догађај, појава коју неко треба да погоди. Предмет загонетке представља се сликовито, виђен из другачије, необичне перспективе. Решење загонетке зове се одгонетка.

ЗДРАВИЦА – од старих времена па до данас наздрављало се лепим и свечаним приликама: боговима, јунацима или људима који су то због нечег заслужили. У здравицама се похваљује онај коме се наздрављља и упућују му се благослови и најлепше жеље.

ЛЕГЕНДА – краћа занимљива народна прича. Њени ликови – свеци, владари, јунаци – значајне историјске личности, приказују се често са натприродним моћима. Постоје легенде које приповедају о настанку одређених места, градова, биљака или животиња.

ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ – кратке народне песме у којима се, у вези са неким догађајем, пева о осећаима. Певају о љубави мајке и детета, сестре и брата, младића и девојке.

ЛУТКАРСКА ПРЕДСТАВА – позоришна представа у којој су ликови лутке које покрећу прави глумци и дају им глас. Глумци који оживљавају лутке у оваквим представама називају се луткари или аниматори.

МИТ – прича којом су људи у давним временима објашњавали постанак света и природне појаве. Њихови ликови су богови и хероји. Митови постоје у свим народима, па говоримо о грчкој, римској, словенској митологији.

НАРОДНА ПРИЧА О ЖИВОТИЊАМА – прича у којој су ликови животиње које се понашају као и људи. За разлику од басне, овде нема издвојене поуке.

НАУЧНОПОПУЛАРНО ДЕЛО – дело у којем научник користи своје знање и искуство да на сликовит и занимљив начин приповеда.

ОПИСНА ПЕСМА – песма која кроз слику природе приказује унутрашњи доживљај песника, његова осећања и мисли.

ПОСЛОВИЦА – језгровита, кратка народна изрека која садржи искуство о животу, народну мудрост.

ПУТОПИС – дело у којем писац описује своје путовање, крајеве кроз које пролази и све оно што на путовању на њега остави снажан утисак.

РОДОЉУБИВА ПЕСМА – песма у којој се изражава љубав према отаџбини и свему ономе што отаџбину чини – људима, обичајима, култури и језику.

СТРИП – прича представена кроз низ сличица у којима се говор ликова приказује у облачићима; речи и слике се међусобно допуњују па кажемо да стрип стоји између филма и књижевности. У овом облику се почео појављивати у Америци у 19.веку.

УСПАВАНКЕ – кратке ритмичне народне лирске песме које су се певале деци у колевци да се лакше успавају.

ШАЉИВА НАРОДНА ПРИЧА – кратка, најчешће говори о надмудривању. Ликови у овим причама су шаљивџије, представници народног духа, мудрости и домишљатости: Ера, Насрадин – хоџа и други. Обично преваре представнике власти који израбљују народ.

Драма

Јединице мере за површину

Драги ученици,

Овде се налази мала помоћ! Уколико имате недоумице у вези са јединицама мере за површину, кликните на постављени документ. Када се исти отвори прочитајте, погледајте слике, дијаграм и разрешићете дилему.

Јединице мере за површину

  Ваша учитељица Гоца

Читалићи

У  четвртак, 23. октобра 2014. у ОШ ,,Димитрије Тодоровић Каплар“ у Књажевцу је почела реализација Читалића упознаваем учитеља са активностима пројекта. Састанку је присуствовала и Слађана Јеремић, библиотекар градске библиотеке „Његош“.

Активности по разредима – Читалићи

Атмосфера са састанка:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

ПРИМЕР ЗА  ДНЕВНИК:

Слађана Јеремић присутне је упознала са активностима библиотеке „Његош“ које ће се реализовати у наредном периоду само за ученике који живе на територији општине Књажевац. Текст новогодишњег конкурса можете погледати на следећем линку:

NOVOGODIŠNJI KONKURS

Ваши координатори пројекта: Тања, Гоца и Оља

МОЛ – ДАН

Овако су ученици IV/2, ОШ „Димитрије Тодоровић Каплар“ из Књажевца обележили МОЛ-ДАН. Ујутру на путу до школе урадили су анкету. Прикупили су следеће податке од испитаника: пол, године, да ли знају шта је мол и прибележили одговоре. Помоћу мапе ума сазнали су основно о молу. Овај час ученици памтиће дуго јер им је био интересантан.

Слике говоре више од речи!

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Бање

БАЊЕ, писана припрема

Презентација:

Banje from Gordana Janevska

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Мапе уме ученика:

Лука Драгићевић

Марија Милошевић

Јована Кодић

Ива Тодоровић

 

Нема карта  која је коришћена на часу.

 

Главни град РСрбије – Београд

 

Главни град РСрбије – Београд, писана припрема

Glavni grad RSrbije from Gordana Janevska

Слике са часа:

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 

Национални паркови

Национални паркови су природне територије на којима је омогућено чување природе и њено строго контролисано искоришћавање, искључиво у туристичке сврхе. Поједине територије са очуваном природом, на којима живе ретке и угрожене врсте биљака и животиња, држава је заштитила законима. На тим подручјима забрањена је сеча шума, лов, риболов, изградња фабрика и рудника.
У Србији има пет националних паркова.

То су:

Фрушка гора,

Ђердап,

Тара,

Копаоник и

Шар планина.