ДЕСЕТЕРАЦ – стих од десет слогова; најчешћи стих народне поезије
ДИЈАЛОГ – разговор два лика у делу. Њихове речи се означавају управним говором.
ДРАМСКА РАДЊА – свака радња, па и она најкраћа, има одређен ток, начин на који се догађаји развијају. Драму покреће неки неспоразум, проблем или сукоб ликова (заплет), а њен завршетак је разрешење драмске радње (расплет).
ЖАРГОНСКИ ИЗРАЗИ – изрази који се не налазе у уџбеницима о језику, најчешће их смишљају групе маладих да би се њихов говор разликовао од уобичајеног, правилног говорења.
ЈУНАК – главни лик у делу
КОМПОЗИЦИЈА – начин на који је дело састављљено, распоред радње
ЛИК – носилац радње у књижевном делу. Може бити главни и споредни, али мора да учествује у радњи, да говори или чини. Такође, може бити добар (позитиван) или лош (негативан)
ЛИЧНОСТ – постоји или је постојала само у стварном животу; може бити писац или било који човек
МАШТА (ФАНТАЗИЈА) – способност да замислимо најневероватније ствари
МОНОЛОГ – дужи говор једног лика у делу означен управним говором
ОПИСИВАЊЕ – уверљиво, сликовито и живописно дочаравање неког призора или особе ; сликање речима
ПЕЈЗАЖ – слика предела
ПЕРСОНИФИКАЦИЈА – приказивање ствари, природних појава, предмета, животиа или биљака са људским особинама и моћима. Они говоре, мисле, осећају…
ПИСАЦ – човек који пише дело
ПОЗОРИШНА ПРЕДСТАВА – драма која се изводи на позоришној сцени
ПОРУКЕ – све оне мисли и сазнања које откривамо у књижевном делу, уживајући у њему
ПРЕНЕСЕНО ЗНАЧЕЊЕ – свака реч, група речи или реченица има своје основно (право) значење, али се може употребити и у пренесеном значењу тако да означава неки други појам. Често лепота песме почива управо на новим и необичним спојевима речи. Песник се труди да оно о чему пева представи из другачијегугла и да уочи нове везе међу појавама. Тако настају песничке слике
ПРИПОВЕДАЊЕ – приказивање догађаја, радње у делу
РЕМАРКЕ (ДИДАСКАЛИЈЕ) упутства писца глумцима и редитељу у драми
ПРИПОВЕДАЧ – онај ко приповеда у делу
РИМА – поклапање гласова и слогова у речима на крају стиха или строфе
РИТМИЧНОСТ – остварује се бројем слогова у стиху – дужином стиха, римом, понављањем гласова, речи и стихова. Њиме се дочарава основно расположење у песми.
СЛИКОВИТОСТ – књижевни језик је сликовит, подстиче нас да помоћу маште замислимо оно што је насликано речима
СПИСАК ЛИКОВА – на почетку сваке драме налази се списак ликова (лица) који учествују у драмској радњи. Овај списак може да садржи и основне податке о ликовима ( ко су, којих су година, како изгледају, чиме се баве).
СЦЕНА – део драме у којем се број ликова и простор не мењају
ТЕМА – предмет дела, оно о чему се у делу говори
УМЕТНИЧКИ (ЕСТЕТСКИ) ДОЖИВЉАЈ – уживање у уметничком делу и његово разумевање мисли и осећања које дело у нама изазива
ХУМОР (КОМИКА) – смешна страна дела. Изазивају га различите ствари: када ликови говоре чудно или искривљено, када се деси нека забуна, замена ликова или, пак, када се неприлично говори о теми (озбиљно о нечему неважном, ситном, непристојном и обрнуто )
ЧИН – део драмске радње