Књижевне врсте

1vlinБАЈКА – фантастична прича у којој се приповеда о борби добра и зла и у којој после много препрека добро увек побеђује. Заснована је на бројевима 3, 7, 9, 12.  У ој главни јунак савладава и решава чак и немогуће препреке и задатке. У  томе му помажу бића која је својом добротом задужио. Бајка обично почиње “ Био једном један…“, а завршава се срећно. Време и место дешавања нису одређени.

ДРАМА – врста књижевног дела које се изводи на позорници и заснива се на сукобу ликова. У њој глумци изговарају оно што говоре ликови.

ЕПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ – Вук Караџић их је називао јуначке народне песме. Народне песме су певали гуслари. Дуге су, у њима се приповеда о мегданима и јуначким бојевима.

ЕПСКО ДЕЛО – књижевно дело у којем ликови учествују у некој радњи. Обимно је јер се приповедач у казивау труди да буде што детаљнији. Може бити прозно (бајка, прича, роман) или у стиху (епска песма).

ЗАГОНЕТКА – кратка изрека, садржи занимљив задатак у којем се сакрива ствар, догађај, појава коју неко треба да погоди. Предмет загонетке представља се сликовито, виђен из другачије, необичне перспективе. Решење загонетке зове се одгонетка.

ЗДРАВИЦА – од старих времена па до данас наздрављало се лепим и свечаним приликама: боговима, јунацима или људима који су то због нечег заслужили. У здравицама се похваљује онај коме се наздрављља и упућују му се благослови и најлепше жеље.

ЛЕГЕНДА – краћа занимљива народна прича. Њени ликови – свеци, владари, јунаци – значајне историјске личности, приказују се често са натприродним моћима. Постоје легенде које приповедају о настанку одређених места, градова, биљака или животиња.

ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ – кратке народне песме у којима се, у вези са неким догађајем, пева о осећаима. Певају о љубави мајке и детета, сестре и брата, младића и девојке.

ЛУТКАРСКА ПРЕДСТАВА – позоришна представа у којој су ликови лутке које покрећу прави глумци и дају им глас. Глумци који оживљавају лутке у оваквим представама називају се луткари или аниматори.

МИТ – прича којом су људи у давним временима објашњавали постанак света и природне појаве. Њихови ликови су богови и хероји. Митови постоје у свим народима, па говоримо о грчкој, римској, словенској митологији.

НАРОДНА ПРИЧА О ЖИВОТИЊАМА – прича у којој су ликови животиње које се понашају као и људи. За разлику од басне, овде нема издвојене поуке.

НАУЧНОПОПУЛАРНО ДЕЛО – дело у којем научник користи своје знање и искуство да на сликовит и занимљив начин приповеда.

ОПИСНА ПЕСМА – песма која кроз слику природе приказује унутрашњи доживљај песника, његова осећања и мисли.

ПОСЛОВИЦА – језгровита, кратка народна изрека која садржи искуство о животу, народну мудрост.

ПУТОПИС – дело у којем писац описује своје путовање, крајеве кроз које пролази и све оно што на путовању на њега остави снажан утисак.

РОДОЉУБИВА ПЕСМА – песма у којој се изражава љубав према отаџбини и свему ономе што отаџбину чини – људима, обичајима, култури и језику.

СТРИП – прича представена кроз низ сличица у којима се говор ликова приказује у облачићима; речи и слике се међусобно допуњују па кажемо да стрип стоји између филма и књижевности. У овом облику се почео појављивати у Америци у 19.веку.

УСПАВАНКЕ – кратке ритмичне народне лирске песме које су се певале деци у колевци да се лакше успавају.

ШАЉИВА НАРОДНА ПРИЧА – кратка, најчешће говори о надмудривању. Ликови у овим причама су шаљивџије, представници народног духа, мудрости и домишљатости: Ера, Насрадин – хоџа и други. Обично преваре представнике власти који израбљују народ.

Advertisements

Једно мишљење на „Књижевне врсте

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s