Књижевни појмови

1vlinДЕСЕТЕРАЦ – стих од десет слогова; најчешћи стих народне поезије

ДИЈАЛОГ – разговор два лика у делу. Њихове речи се означавају управним говором.

ДРАМСКА РАДЊА – свака радња, па и она најкраћа, има одређен ток, начин на који се догађаји развијају. Драму покреће неки неспоразум, проблем или сукоб ликова (заплет), а њен завршетак је разрешење драмске радње (расплет).

ЖАРГОНСКИ ИЗРАЗИ – изрази који се не налазе у уџбеницима о језику, најчешће их смишљају групе маладих да би се њихов говор разликовао од уобичајеног, правилног говорења.

ЈУНАК – главни лик у делу

КОМПОЗИЦИЈА – начин на који је дело састављљено, распоред радње

ЛИК – носилац радње у књижевном делу. Може бити главни и споредни, али мора да учествује у радњи, да говори или чини. Такође, може бити добар (позитиван) или лош (негативан)

ЛИЧНОСТ – постоји или је постојала само у стварном животу; може бити писац или било који човек

МАШТА (ФАНТАЗИЈА) – способност да замислимо најневероватније ствари

МОНОЛОГ – дужи говор једног лика у делу означен управним говором

ОПИСИВАЊЕ – уверљиво, сликовито и живописно дочаравање неког призора или особе ; сликање речима

ПЕЈЗАЖ – слика предела

ПЕРСОНИФИКАЦИЈА – приказивање ствари, природних појава, предмета, животиа или биљака са људским особинама и моћима. Они говоре, мисле, осећају…

ПИСАЦ – човек који пише дело

ПОЗОРИШНА ПРЕДСТАВА – драма која се изводи на позоришној сцени

ПОРУКЕ – све оне мисли и сазнања које откривамо у књижевном делу, уживајући у њему

ПРЕНЕСЕНО ЗНАЧЕЊЕ – свака реч, група речи или реченица има своје основно (право) значење, али се може употребити и у пренесеном значењу тако да означава неки други појам. Често лепота песме почива управо на новим и необичним спојевима речи. Песник се труди да оно о чему пева представи из другачијегугла и да уочи нове везе међу појавама. Тако настају песничке слике

ПРИПОВЕДАЊЕ – приказивање догађаја, радње у делу

РЕМАРКЕ (ДИДАСКАЛИЈЕ) упутства писца глумцима и редитељу у драми

ПРИПОВЕДАЧ – онај ко приповеда у делу

РИМА – поклапање гласова и слогова у речима на крају стиха или строфе

РИТМИЧНОСТ – остварује се бројем слогова у стиху – дужином стиха, римом, понављањем гласова, речи и стихова. Њиме се дочарава основно расположење у песми.

СЛИКОВИТОСТ – књижевни језик је сликовит, подстиче нас да помоћу маште замислимо оно што је насликано речима

СПИСАК ЛИКОВА – на почетку сваке драме налази се списак ликова (лица) који учествују у драмској радњи. Овај списак може да садржи и основне податке о ликовима ( ко су, којих су година, како изгледају, чиме се баве).

СЦЕНА – део драме у којем се број ликова и простор не мењају

ТЕМА – предмет дела, оно о чему се  у делу говори

УМЕТНИЧКИ (ЕСТЕТСКИ) ДОЖИВЉАЈ –  уживање у уметничком делу и његово разумевање мисли и осећања које дело у нама изазива

ХУМОР (КОМИКА) – смешна страна дела. Изазивају га  различите ствари: када ликови говоре чудно или искривљено, када се деси нека забуна, замена ликова или, пак, када се неприлично говори о теми (озбиљно о нечему неважном, ситном, непристојном и обрнуто )

ЧИН – део драмске радње

 

Advertisements

3 мишљења на „Књижевни појмови

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s