Изражајно казивање стихова

 

„Лептир и дете“ – стихове говори Добрица Ерић (аутор песме)

„Песник и месец“ – Добрица Ерић (стихове говори Горица Поповић)

„Дечак са златом липе у коси“ – Добрица Ерић (стихове говори Гроздана Спајић)

„Поноћна бајка“ – Добрица Ерић

Четрдесет питања – четрдесет одговора (из споменара Добрице Ерића)

Прочитајте и сазнајте нешто више о Добрици Ерићу! Можда ћете онда боље схватити и разумети  његове песме!

ГРУЖА ЈЕ НАЈЛЕПШИ ДЕО ШУМАДИЈЕ

Отаџбина је заједничко Божје гнездо на планети у коме сви треба да живимо као једна породица, али злодух и његов наход нам то не дају

Лична карта?
Бивши чобанин и земљоделац, занатлија, аматер са петнаест неизучених заната, професионални песник и романописац за децу и одрасле и казивање својих песама.

Датум рођења?
22. август 1936. године — последњи дан Лава и почетак Девице, па ми се то и у животу некако помешало.

Место рођења?
Село Доња Црнућа у Горњој Гружи у Шумадији крај реке Груже, у близини манастара Враћевшнице, шумадијског Хиландара.

Родитељи?
Милош и Радмила Ерић, земљоделци и домаћини. Отац је умро у 85. години живота, а мајка сада има 98 година.

О завичају?
Моја Гружа је лепа као и песме о њој. И још лепша. Нема тог песника који може да опева лепоту Груже, и сликара који може да је наслика. То је најлепши део Шумадије. Парче раја, које је Бог намерно или нехотице испустио са неба. За Шумадију кажу да је срце Србије, а за Гружу да је срце Шумадије, што значи срце срца.

Најдража успомена из детињства?
Цело детињство је моја најдража успомена. И не знам шта бих могао посебно да истакнем. Можда празнике којима сам се много радовао, можда летње ноћи када сам са стрицем Лесом Солунцем, спавао напољу под липом или медунцима, можда купање у реци Гружи и купачице које сам гледао кришом из врбака… Можда ноћи у виноградима и дане на вашарима… Уосталом, све сам то опевао и описао у мојим књигама.

Прва љубав?
Она ми се догодила много раније, пре основне школе, онда када још нисам умео да разликујем лептире и девојчице, па сам сваком дана трчао за једним шареним лептиром који се увек претварао у девојчицу и за једном девојчицом која се увек претварала у лептира. То дивно чудо ми се и сада догађа…

Постоји ли особа или догађај који је дао неизбрисив печат Вашем будућем животу?
Било је више особа и више догађаја који су ми распаљивали машту и изазивали дивљење, али ја бих овде споменуо само једно име из наше народне поезије на којој сам одрастао, а то је Бановић Страхиња или Страхиња Бане из истоимене песме.

Да ли сте у младости имали узор и ко је то био?
У животу сви момци и девојке који су певали и играли на мобама, свадбама и вашарима, а у песништву Сергеј Јесењин и наш Алекса Шантић.

О срећи?
Срећа је бити жив и здрав, видети или бар чути све своје, радити вазда оно што срце воли или се одати сањалачкој доколици, заспати увече поред вољене особе и видети изјутра сунце на небу. То је срећа.

О љубави?
Већ сам одговорио… Треба све радити са четири руке и све гледати са четири ока, а при том имати само једно тело и једну душу. Ако није тако, онда је боље бити сам.

О животу?
Треба проживети сваки тренутак од јутра до вечери и од вечери до јутра, од врха до дна и обрнуто и сваки дан и сваку ноћ исто тако. Онда нам живот неће бити баш много кратак, јер колико тренутака – толико дана и ноћи, толико лепих малих живота који ће сачинити један велики људски живот достојан рађања и смрти.

О вери?
Вера је људска душа, друго име за Бога. Човек без вере је биће без душе. Људи без вере су као животиње, мада ја мислим да и животиње имају неку своју веру. Оне су остале исте кроз све векове и миленијуме а човек је постао много крволочнији и среброљубивији у цивилизацији него што је био у првобитном животу.

О слави?
Постоји само једна слава — крсно име православне породице. Ми, Ерићи, славимо Светог великомученика Евстатија. Све друго је људска таштина и самозадовољавајућа уобразиља, која брзо тамни и пролази.

О браку?
Брак је камен темељац за цео људски живот, који ја никад нисам успео да поставим баш како треба. То је светилиште које се у савременом свету често претвара у чистилиште, а понекад и у губилиште. Некад су човек и жена проводили дане и ноћи заједно и тако прирастали једно за друго, данас се све ређе виђају и ноћу, и отуђење је неминовно. Ипак, бољи је и најгори брак, него пуки усамљенички живот, да и не спомињем ове будуће бракове између два мушкарца и две жене, далеко било.

Шта је за вас породица?
То је Божји благослов. Оно због чега је Бог створио човека и жену и највише и најлепше што им је могао дати.

Кућа?
Божје гнездо на земљи, у коме живе људи и деца а око којег и ђаво кришом обилази.

Отаџбина?
Заједничко Божје гнездо на планети у коме сви треба да живимо као једна породица, али злодух и његов наход нам то не дају.

Праштање?
Праштање је божански џин, а заборав — ђавољи.

Кајање?
То је искрено признање да си нешто ружно урадио или рекао непромишљено, у срџби, нехају или обести, па ти то и Бог и људи праштају.

Највећа вредност у животу?
Отаџбина, Образ и Породица.

О деци?
Нова деца нису онаква какве су стари родитељи замишљали, па и заслужили, али ни свет и живот у свету нису онакви какве су деца замишљала и заслужила.

О здрављу?
Навешћу само ону народну пословицу: Здрав човек има хиљаду жеља, а болан само једну — да оздрави.

О новцу?
„На песнике паре не лете“, рече мајка славног руског песника Јесењина. Ја сам сељачко дете и никад нисам стекао градски однос према новцу. Није ме ухватило среброљубље, а није било прилике и да сам хтео. Трудим се да зарадим новац и волим да га делим мојима, а има их доста, хвала Богу. (Највише новца трошим на издржавање болесне мајке, која има, као што сам рекао, скоро 100 година). За себе трошим само онолико колико је најнужније, па моћ и чари новца никада нисам ни осетио. Али осетио сам лепоту давања и то не бих мењао низашта.

Омиљена музичка дела?
Изворне песме из Груже и Шумадије, руске хорске и народне песме, златни гласови Дивне Љубојевић и Биљане Крстић и „Хомољске мотиве“ Боре Дугића.

Песма коју често певушите?
Некада сам певушио свакодневно разне песме, а сада ми се свакодневно и једнолично плаче.

Омиљена књига?
Морам да споменем три: „Дневник о Чарнојевићу“, „Градинар“ и „Мали принц“.

Најдражи филм?
Руски, „Ждралови лете“.

О позоришту?
Ретко идем у позориште, јер се све чешће претвара у циркус, а циркусе нисам волео ни кад сам био мали.

Парфем?
Ливадска роса из моје Груже.

Боја?
Жута, боја зреле пшенице и сунцокрета.

Особине које ви највише цените код других људи?
Искреност, једноставност, скромност и људски, патриотски однос према својој земљи и свом народу.

Које бисте своје врлине најпре истакли?
Исте ове које сам већ навео.

А које мане?
Много волим своју земљу и свој напаћени народ, а то је данас велика мана.

Како се односите према непријатељима?
Исто као и они према мени, или према нама, само још горе.

Ваша најбоља одлука у животу?
Да се никада не бавим политиком и да никад не кажем ништа ружно о свом народу.

Ваша најгора одлука у животу?
Да напустим родно село, природу, завичај, значи — рај, и да пређем у град, у пакао.

Ваш највећи сан?
Да Србија васкрсне и да се Србима врати све оно што им је отето.

Верујете ли у онострано и постоји ли догађај у вашем животу за који немате објашњење?
Онострано је широк појам и ја о томе не размишљам, а рационално је све ово што нам се сада догађа.

Највећа радост у вашем животу?
Моја деца, моји унуци и моје песме.

Највећа туга?
Има их бар две највеће. Једна је лична, једна општа. Губитак брата Добривоја и распад и суноврат земље Србије, који се слави као узлет исто као што се славила победа на Космету.

Најдража успомена у животу?
Све што је прошло, постало је драга успомена, можда ће то најдраже тек да дође и да прође…

О ПРИЈАТЕЉСТВУ?

О пријатељству и пријатељима написао сам целу књигу песама, а једна од најдражих ми је песма „Дукат на језику“:

„Реч Пријатељ, то је дукат на језику
што даје сјај и одсјај људском лику
Колико пута је уста запевуше
Толико златника у чемеру душе.
Благо свима нама којима је дато
Благо пријатељства, то сребро и злато
Које светли у мраку и греје нам разум
И које нам се види на образу“

Мила Милосављевић | Глас јавности

Песме (избор) – Добрица Ерић

                                                 ПЛАВИ САЊАР


Онај ко је срео или видео Добрицу Ерића, зна да он није плав. Нема ни плаву косу, ни плаве очи. А опет, кад прочитамо његову песму Плави сањар, јасно нам је откуд ова боја краси песника:

Дозволите да вам представим
сањара са сновима плавим.

Песник се никад сасвим не буди
Он увек нешто преде и плете
Песник је споља ко и сви људи
а изнутра право правцато дете.

И то дете које се чуди
много чему што раде људи.

Песник гледа у свет кроз перце
пауна и кроз фрулу од зове
Њему је кап росе — језерце
по коме најлепше лађице плове.

Рој свитаца и букет цвећа —
то је права земаљска срећа!

Песник је срећан и када пати
и опет — тужан у башти среће
Песнику свака песма поврати
по једно детињство, као пролеће.

Кад славуј кликне јутру у глави
прво се брату песнику јави.

Покаже му путић до дворца
где звецка безброј златних пехара
па наговори свог развигорца
да га завеје снегом бехара.

Песник се напије сунчевог вина
уз свирку ливадских виолина.

Па онда лута кроз поља ражи
као да се у булке заљубио
и све тако као да тражи
нешто што није изгубио…

Сваке вечери и сваке зоре
он тражи риме и метафоре.

Кад их не нађе, песник је тужан
и цео свет му постане ружан
А када нађе — сунце обасја
брежуљке пуне грожђа и класја.

После сиђе у неку бајну
дољу да песми открије тајну.

Јер, песник воли, то нисам реко
једну принцезу, кћер дивне баште
која борави негде далеко —
у пределима његове м а ш т е …

Јесте: сањар и плави снови. Открио си тајну песника! Касније ћемо сазнати да су то још и: чуђење, патња, срећа, трагање, радост, и још много, много слика и осећања које само песник уме да пронађе, наравно, у пределима маште. И зато, веруј, сваки сањар, маштар, свако од нас ко уме да препозна неко осећање у ономе што види око себе, мирне душе може да се сматра песником. Чак и онда ако не уме то да напише у облику песме. Према томе —  не буди тужан ако не успеш да напишеш оно што се зове песма. Много је важније да умеш да је прочиташ. А то није тешко. Потребна је само жеља, и воља.

 

ШКОЛА

Свићу опет румена сванућа

школа ми је најмилија кућа!

Сазре лето, стиже јесен рана

школа ми је на почетку дана.

Била бела, плава или жута

школа ми је на почетку пута.

Лети пчела од цвета до цвета

школа ми је на почетку света.

Дува ветар, шуморе тополе

шта би човек да му није школе?

Мрак би био и ноћу и дању

живео би ко мајмун у грању.

Кукуриче петао са плота

школа, то је свитање живота!

РАТАР

Реч Ратар је, децо, без мане

јер значи исто са обе стране:

Ратар … атар … тар … и ар.

Реч Ратар значи: пољски цар.

Реч Ратар, кад се стави на кантар

претегне и само злато. И зато

реч Ратар пишите великим словом.

Ратар је, децо, највећи златар

под овим плавим небеским кровом!

О НАДИМЦИМА

Надимци се скоро свима деле

да растуже и да развеселе

надимци су ко неко ордење

за поштење и за непоштење.

Надимак је право име

средње слово и презиме

надимак је лични опис

и најкраћи животопис!

У имену скривена је жеља

твог кума и твојих родитеља

а надимак, што те наружио

ил’ улепшао, сам си заслужио.

Надимак је право име

средње слово и презиме

надимак је лични опис

и најкраћи животопис!

ЖИВОТ НА БРЕЖУЉКУ

На брежуљку, с којег пуца диван

поглед у до, још од малих дана

живе Живко, Живадин и Живан

Живадинка, Живка и Живана.

Кад Живадин викне из шљивика

њега прво чује Живадинка

када Живан жње пшеницу рану

првим класом закити Живану

кад се Живко на вашару слика

крај њега се шепури Живка.

Једног дана крај цветног путића

над којим се рој лептира мота

плануше три нова животића

Живомирка, Живомир, Живота!

Сад Живомир све нешто шапуће

Живомирки што за њим скакуће

а Живота сам чучи у трави

и дрежди сам ко врабац на плоту

гледа небо што се над њим плави

и размишља тужно о животу.

БУНАР

Бунари су дивне успомене.

Крај бунара свака воћка роди.

Кад девојка на игранку крене

огледне се у бунарској води.

У Србији у времена стара

није било куће без бунара

У Србији у њено свануће

бунар беше огледало куће.

Ко удаје кћер или жени сина,

пре јабуке, буклије, весеља,

по бунару цени домаћина,

по бунару бира пријатеља.

У Србији у времена стара

није било куће без бунара

У Србији у њено свануће

бунар беше огледало куће.

АКО ЖЕЛИШ ДА ТЕ ПРАТИ СРЕЋА

Ако желиш да те прати срећа

буди чешће у друштву дрвећа.

Кад изгубиш упорност и вољу

састани се са сунцем у пољу.

Ако желиш лепу боју лица

умивај се росом са латица.

Ако су ти слабе гласне жице

позајми их од цврчка, од птице.

Ако желиш бити дуга века

слушај добро шта жубори река.

Кад сустанеш под бременом туге

провуци се испод две-три дуге.

И видећеш, ведрији и млађи

кол’ко ће ти живот бити слађи!

СУБОТЕ МОГ ДЕТИЊСТВА

Суботом је река Гружа текла
најбистрија испод цветних грана
суботом је моја мајка пекла
хлеб кисељак за недељу дана.

Још од зоре ватра је певала
под чађавим шеширићем крова
под којим су потом изгревала
бела сунца пшеничних хлебова.

Било нас је десетак у кући
и сви смо се радовали белим
суботама кад хлебови врући
замиришу под воћкама зрелим.

Још се плави мајчина блузица
сашивена од парчета неба
и румена ружа њеног лица
над брдашцем миришљавог хлеба.

Хвала њеним рукама и хвала
тој кућици с црном капом крова
која нам је суботом рађала
бела сунца пшеничних хлебова.

По лицу ми ромињају кише
и снег кити као цвет од зове
мој завичај што ми још мирише
на румене суботње хлебове.

ЗДРАВИЦЕ

МАЈЦИ

Драга мајко

ружо месечарко

 

Цветај, цветај

никад не прецветај!

 

Ти си, мајко

моје сунце јарко

 

греј ме, мази

али не залази!

 

Буди невен

буди ми зимзелен!

 

Док ме сунце

твога лица греје

 

Снег не може

мој смех да завеје!

 

УЧИТЕЉУ

Млад нам буди

учитељу стари

Сви ти ђаци

били петичари!

Остари нам

учитељу млади

У разреду –

најлепшој ливади!

КОЛОВОЂИ

Како ти се
коло таласало

Тако жито
у пољу класало!

ЗЕЦУ

Теби, зеко
добричино куса

Желим брдо
најслађег купуса

И да те бар
на празничком пиру

Ловци и пси
оставе на миру

ПЧЕЛАМА

Преспавајте
ове ноћи посне

А кад грану
зоре медоносне

Напуните
све кућице редом

Багремовим
и ливадским медом!

ПТИЦАМА

Запевајте
златокрили гости

Зимзелене
гранчице радости

Запевајте
као у пролеће

Да се и лед
истопи од среће!

ПАХУЉИЦАМА

Лепршајте
лептирице беле

Док се деца
сунца не зажеле

Док вас јужни
ветар не преметне

У пупољке
и крунице цветне!

БЕЛО ЗВОНЦЕ ПЕВА У ТРАВИ

БЕЛА РАДА

Мало сунце
с венчићем на глави

Прогрејало
у зеленој трави

Због њега се
небо лепше плави.

БОСИОК

Мирише му лишће
на росне путиће

Мирише му цвет
на лептиров лет

Мирише му душа
на празничка јутра

Сунчана и чиста
у цркви детињства.

ВИСИБАБА

Бело звонце
пева у трави

Око њега
играју мрави

Радост се шири
по дубрави.

МАСЛАЧАК

Жуте очи
крупне и веселе

Гледале ме
па су зажмуреле

Остадоше
трепавице беле

Које плави
поветарац крадом

Развејава
зеленом ливадом.

ЕКОЛОШКА АЗБУКА
Ако
Будете
Више
Гајили
Дрвеће
Ћаци
Еколози
Живећете
Здрави
И
Јаки
Као
Лавови
Људи
Морају
Незагађене
Њиве
Орати
Пшеницу
Радости
Сејати
Тако
Ће
Увек
Фино
Хранити
Цело
Човечанство
Џакови
Шумадијски

ЗАДАЦИ

Прочитајте песме и одговорите на следећа питања:

„Моје село“

*Који стихови у песми то показују?

*Шта песник каже првом строфом?

*Шта се налази на сред’ села?

*Опишите сеоску реку.

*Наведите њено невероватно својство.

*Упоредите сумрак са јутром на селу.

 

 „Ратар“

*Чиме се бави ратар?

*Шта је ратар за Добрицу Ерића?

*Зашто је ратар тежи од злата?

*Зашто песник реч „ратар“ пише великим словом?

*Зашто песник ратара поистовећује са златаром?

 „О надимцима“

*Напишите неколико надимака својих другова из одељења.

*Ко нам додељује надимке?

*Зашто нас неки надимци растуже, а неки веселе?

*Чиме заслужујемо надимке?

*Објасните последњу строфу у песми.

„Живот на брежуљку“

*Ко живи на брежуљку?

*Шта је у основи њихових имена?

*Ко је са ким и у каквој вези у песми?

*Шта се десило једног дана крај цветног путића?

*Објасните последњу строфу у песми.

 „Плави сањар“

*Објасните наслов песме.

*Како ви замишљате тог сањара?

*Како разумете стихове „Песник се никад савим не буди“?

*Како разумете стихове „Сваке вечери и сваке зоре

он тражи риме и метафоре“?

*Шта песник воли?

 „Бунар“

*Како разумете стихове:

„У Србији у времана стара

Није  било куће без бунара.

У Србији у њено свануће

Бунар беше огледало куће.“?

*Протумачите стихове :

„ Бунари су дивне успомене.

Крај бунара свака воћка роди.“

*Испишите стихове из песме који вам се највише свиђају.

 „Ако желиш да те прати срећа“

*Шта је вас срећа?

*Објасните стихове:

„Ако желиш бити дуга века,

слушај добро шта жубори река.“

*Испишите најлепше речи из наведене песме.

*Како разумете другу строфу у песми?

*Шта песник овом песмом поручује?

ДОДАТНИ ЗАДАЦИ:

  • Направите речник непознатих речи.
  • Препоручите које још песме да ваши другари прочитају.
  • Одабери једну тему и сам покушај да саставиш стихове и исте илуструјеш.

Све што радиш коментариши по упутствима на следећи линк:
http://www.facebook.com/groups/232561463471868/
  СРЕЋАН РАД!

Учитељица Гоца

 

Добрица Ерић – биографија

ДОБРИЦА ЕРИЋ  (Доња Црнућа, 22.08.1936.)

Наш познати песник, прозни и драмски писац, лирски здравичар Груже, сликар природе, села, детињства и љубави. Рођен је 22. 8. 1936. године у селу Доња Црнућа у Шумадији, крај реке Груже.

Родитељи — шумадијски сељаци Милош и Радмила.

Завршио четири разреда основне сколе у Враћевшници и опробао срећу  у многим занатима… Својим богатим стваралаштвом на својеврстан начин обележава живљење на шумадијском и српском простору. Он је аутор  више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу. Заслужни је уметник града Београда. Прву збирку песама објавио 1959. године а до данас више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница… Дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на светске језике. Песме су му ушле у читанке, антологије, школске лектире. За многе су композитори написали музику.  У јавним наступима — на ТВ, на вечерима поезије и другим приредбама он своје песме не чита, он их говори, јер их готово све зна напамет.
Добитник је низа значајних награда и признања: Младо покољење, Горанов венац, Награда Змајевих дечјих игара, Невен, Вукова Награда.

1995.године у Лазаревцу је добио награду Златно Гашино перо. Песму „Бели зец“ посветио је Фестивалу хумора за децу.

БЕЛИ ЗЕЦ

Ја знам једног белог зеца
Из градића Лазаревца
Ево га!

Ја скакућем по цвећу
Ја сам много леп
Ја доносим срећу!
Сваком ко ме повуче за реп!

Сва деца из Лазаревца
Воле овог белог зеца
Па и ја!

Ја скакућем по свећу
Ја сам много леп
Ја доносим срећу
Сваком ко ме повуче за реп!

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.
Живи и ради у Београду и у Гружи.
Добрица је велики пријатељ деце, сељака, радника и учитељског кадра који је препоручивао његове књиге ђацима.

Себе назива бившим чобанином и земљоделцем, занатлијом који је опробао срећу у разним занатима, професионалним песником и романописцем за децу и одрасле. Песник сеоске идиле, наивни поета пастирске и ратарске песме.

                           ДОДАТНИ ЗАДАТАК ЗА УЧЕНИКЕ:
ПИШИТЕ, ПЕВАЈТЕ И РАДУЈТЕ СЕ СА НАМАви то умете, зато не дајте лету да вас омами и савлада, већ папир, оловку, боје, ноте и машту па обрадујте
стихом, причом, афоризмом, скечом,сликом, карикатуром, стрипом, сонгом, филмом тему:

СМЕХА, СМЕХА ДЕЦИ !

Ово је била тема овогодишњег 24. Фестивала хумора за децу!

ИСКОРИСТИТЕ  ПРИЛИКУ  И ПОЧНИТЕ  СА ПРАВЉЕЊЕМ СВОЈЕ ЗБИРКЕ ПЕСАМА!

Децо,

Дневник у руке, испод кратке биографије, напишите и песму!

Учитељица Гоца

Лектира није баук

УПУТСТВО ЗА ЧИТАЊЕ ЛЕКТИРЕ:                                                                                                                               

  1. Песме и приче читај у тишини.
  2. Није ти потребна лектира, имаш све на блогу:https://enigma2004.wordpress.com/
  3. Потребна ти је и свеска (дневник читања) и оловка или фолдер у коме ћеш остављати своја запажања.
  4. Читање лектире не остављај за последњи тренутак (у задња два дана или последњу недељу).
  5. За читање лектире и вођење дневника читања одвоји СВАКОДНЕВНО довољно времена (15 до 30 минута).
  6. Сваки дан читај и бележи помало, разговарај са својим другарима/цама о ономе што си прочитао/ла
  7. Своја запажања, недоумице, идеје, коментаре остављај на: https://enigma2004.wordpress.com/
  8. Слушај изражајна казивања познатих да би се и ти лепо изражавао/ла.
  9. Овако ћеш најбоље и најлакше схватити, анализирати и запамтити лектиру.

ЗАХТЕВИ ТОКОМ ЧИТАЊА – ВОЂЕЊЕ ДНЕВНИКА:

1. У дневник читања написаћеш пуно име и презиме писца и наслов дела.

2. Упиши најважније податке о животу и раду писца књиге коју читаш, то ће бити кратка биографија писца.

3. Када почнеш да читаш, напиши наслов поглавља и време (дан) читања.

4. Док читаш бележиш оно најважније!

5. Уочавај  ликове: главне, споредне; особине ликова; место радње; време радње; редослед догађаја.

6. ОБАВЕЗНО током читања бележиш у облику реченица или теза своја запажања: шта ти се свиђа, шта не, зашто ти је нешто занимљиво, шта мислиш о поступцима ликова, шта осећаш, да ли те то подсећа на неку ситуацију у којој си био/ла… Ако је песма издвајај стихове или строфе које су на тебе оставиле утисак.

7. ПОТРЕБНО ЈЕ да користиш и цитате да би нешто потврдио/ла, објаснио/ла, истакао/ла, или да би запамтио/ла оно што ти се највише свидело како би могао/ла да препоручиш другу/другарици да прочитају и дају свој коментар.

8. Увек треба да пишеш свој коментар о ономе што читаш. То пишеш за време читања, а не након што си прочитао целу књигу прича или песама! Из тих реченица/строфа мора се видети да си читање пратио/ла својим белешкама. УВЕК БЕЛЕЖИМО своја запажања, мисли, коментаре, ставове, осећаје …. Можеш, тако, бележити шта те је насмејало, изненадило, растужило, препало, усрећило, заинтригирало, можеш коментарисати поступке ликова, необичне реченице или речи.

9. ОБАВЕЗНО направи свој речник непознатих речи са објашњењима.

10. НАУЧИ НАПАМЕТ бар једну песму из књиге коју читаш или леп опис предела или лика из приче.

Нека белешке буду само твоје, бележи их током читања и нека их буде од самог почетка па до краја књиге!

АКО ЖЕЛИШ, У СВОЈУ СВЕСКУ ИЛИ НЕКОМ ПРОГРАМУ ЗА ЦРТАЊЕ НАЦРТАЈ ПРИЗОРЕ ИЛИ СЛИКЕ КОЈЕ СИ НАЈСНАЖНИЈЕ ДОЖИВЕО/ЛА, ИЛИ ЗАЛЕПИ НЕКУ СЛИКУ КОЈА ТИ СЕ ЧИНИ ДА ОДГОВОРА ДАТОМ ДЕЛУ ИЛИ ПЕСМИ!

ПОКУШАЈ ДА И ТИ БУДЕШ ПИСАЦ ИЛИ ПЕСНИК ТАКО ШТО ЋЕШ НА ИСТУ ИЛИ СЛИЧНУ ТЕМУ ДА ИЗРАЗИШ СВОЈА ОСЕЋАЊА РЕЧИМА И СЛИКОМ!

                                                                С Р Е Ћ А Н   Р А Д !!!

 

                                                                                    УЧИТЕЉИЦА ГОЦА