Неправилно – правилно

  • БИТИ ИСТОГ МИШЉЕЊА Исто мислити или саглашавати се
  • БРИНЕ МЕБринем се
  • КОЛИКО ЈЕ СТАРА ОНА ЖЕНА Колико је година оној жени
  • ДЕТЕ МИ ЈЕ СТАРО ШЕСТ МЕСЕЦИ Детету ми је шест месеци
  • ПАР РЕЧИ (ДАНА, МЕСЕЦИ…)Неколико речи (дана, месеци…)
  • ЗАХВАЉУЈЕМ СЕ (НА ПАЖЊИ)Захваљујем (на пажњи)
  • ИМА ЛИ ШТА ЗА ЈЕСТИ Има ли шта за јело
  • ИНТЕРЕСУЈЕ МЕИнтересујем се
  • ЈОШ УВЕКЈош
  • ВЕСЕЛИ МЕ Веселим се
  • ДА ЛИ ЈЕ ВОДА ЗА ПИТИДа ли је вода за пиће
  • ТО ЈЕ ЗА БАЦИТИ То је за бацање
  • УЗЕВШИ ТО У ОБЗИРУзимајући то у обзир
  • УСПЕЛО МИ ЈЕУспео сам
  • ЧУДИ МЕ ШТО ОНА НЕЋЕ ДА ДОЂЕ Чудим се што она неће да дође
  • СПРЕЧИЛИ СУ ИХ ДА НЕ ОТПУТУЈУ Спречили су их да отпутују
  • ДОСТАВИТИ ИЛИЋ МИЛАНУ Доставити Милану Илићу
    Учитељица Гоца

Једно се каже – а друго значи

  • ТРАЖИ ДЛАКУ У ЈАЈЕТУ – бити веома ситничав; и најмању ситницу истицати као грешку                            
  • ОКРУГЛО ПА НА ЋОШЕ – нејасно, неодређено, ни овако ни онако
  • ИГРАТИ СЕ МАЧКЕ И МИША – надмудривати се, поигравати се, претварати се
  • ЛУПАТИ ГЛАВОМ О ЗИД – бити тврдоглав, радити нешто на силу
  • МЛАТИТИ ПРАЗНУ СЛАМУ – причати без смисла
  • ПОЈЕО ВУК МАГАРЦА – прешло се преко нечега као да се ништа није догодило; никоме ништа
  • И ВУК СИТ И ОВЦЕ НА БРОЈУ – сви су задовољни
  • ОБРАТИ БОСТАН – настрадати
  • НИСУ МУ СВЕ КОЗЕ НА БРОЈУ – није расположен
  • ПАЛА МУ СЕКИРА У МЕД – лепо му је
  • ИЋИ КАО ПО ЈАЈИМА – претерано споро ходати
  • ГЛЕДАТИ КАО ТЕЛЕ У ШАРЕНА ВРАТА – бленути; гледати не разумејући ништа
  • ДИЗАТИ НЕКОГА У ОБЛАКЕ – некога претерано хвалити
  • ОД КОМАРЦА НАПРАВИТИ СЛОНА – преувеличавати нешто; претеривати у нечему

       Учитељица Гоца

Када је плеоназам?

Плеоназам као језичка грешка састоји се у употреби сувишних речи и израза састављених од речи истог или сличног значења. У неким ситуацијама исправни су и типични плеоназми као што су стара баба, мало маче, мали пачићи, стари деда…

У реченици „Пред кућом је седео сасвим стари деда“ – израз стари деда није употребљен плеонастично. Зашто? Зато што појам деда није апсолутан. Под појмом деда подразумева се особа од 60 или више година. У наведеном примеру реч је о прецизирању појма деда, па отуда и нема плеоназма.                                                                                                 

Није плеоназам ни израз мало маче у реченици „Угледали су једно мало и велико (или веће)  маче“. У овим и сличним примерима јасно се види да се нешто ређа по величини.

Такође, није плеоназам ни израз мали пачићи у  Змајевој песми Пачја школа („…отвара се школа за пачиће мале“), због тога што се њиме означавају сасвим мали пачићи.                                                                                             

Да ли су плеонастичне реченице типа „Ја пишем“ и „Купио сам једну оловку“ кад се исти садржај може изразити реченицама „Пишем“ и „Купио сам оловку“. Одговор је: некад јесу, некад нису.

Ако говорно лице жели да нагласи да оно пише, а не неко други, рећи ће:Ја пишем“. То није плеоназам. У дргим ситуацијама довољно је само: „Пишем“. Заменица ја била би сувишна пошто се из глаголског облика пишем разуме које лице врши радњу.

Реченица Купио  сам оловку значи да сам купио баш ту оловку, а не, рецимо,  налив перо – док реченица „Купио сам једну оловку“ може значити да сам купио једну, а не две или више оловке, па отуда реч једну нема плеонастично значење. У оваквим случајевима плеоназам бисмо имали само кад плеонастична („Купио сам једну оловку“) и неллеонастична реченица („Купио сам оловку“) имају потпуно исто значење.

Изрази као: стари деда, мало маче, мали пачићи, ја пишем, једна оловка – пленазми су само када значе исто што и : деда, маче, пачићи, пишем, оловка.

    Учитељица Гоца

Плеоназам -употреба сувишних речи у говору и писању

Језик је систем у коме важи и принцип економичности. Многи, међутим, у говору и писању употребљавају речи истог и сличног значења. Таква грешка се зове плеоназам.                                                                                                          

Типични примери плеоназма су: стара старица, стари старац… Пошто су старије особе, јасно је да није језички исправно говорити стара старица, стари старац. Плеоназам су и изрази типа: мали градић, мала речица, мало зрнце, мали човечић, мала беба…

Речи као што су градић, речица, зрнце, човечић и беба означавају нешто мало (зову се деминутиви) и уз њих је сувишно употребљавати одреднице мали, мала и мало.

Веома су раширена израза: често пута и још увек. Не треба говорити често пута (Често пута нико га и не слуша, а он прича ли прича.) већ само често (Често га нико и не слуша, а он прича ли прича.) јер се значење речи пута већ садржи у речи често.

У духу нашег језика уместо још увек може се рећи још и сад или и сад.

Неплавилно је: за време док читате, јер је плеоназам, већ док читате, или за време читања.

Зашто бисмо говорили, то је нужно и неопходно? Довољно је једно или друго, јер речи нужно и неопходно исто значе.

Исто важи и за паћеник и мученик.  Довољно је једно или друго, јер речи паћеник и мученик значе исто.

Неки кажу: клима и поднебље тога краја, а довољно је клима тога краја, или само: поднебље тога краја.

Не ртеба рећи: урадио сам својим властитим рукама. Довољно је речи: урадио сам то властитим рукама или урадио сам то својим рукама.

Учитељица Гоца

Каже се о језику

Уста има језик нема.

Каже се за некога ко често ћути, а може да говори, и имао би шта да каже.                                                 

Бржи му је језик од памети.

Каже се за некога ко говори  пре него што добро смисли. Такав често погреши.

Језик за зубе.

Тако се некада говорило деци да ћуте, а данас се више тако не каже је.

Оштар на језику.

Каже се за онога ко брзо нешто каже, али, богами, и истинито, тачно и то се не допада баш увек свима.

  Учитељица Гоца