ИЛИ ЋЕМО БИТИ СВОЈИ ИЛИ НАС БИТИ НЕЋЕ

ИЛИ ЋЕМО БИТИ СВОЈИ ИЛИ НАС БИТИ НЕЋЕ

I СЦЕНА

НА МРАЧНОЈ ПОЗОРНИЦИ ЛИК СВЕТОГ САВЕ. УЛАЗИ ДЕВОЈЧИЦА КОЈА НОСИ У РУКАМА УПАЉЕНУ СВЕЋУ, СТАНЕ КОД СЛИКЕ И ПАЛИ КАНДИЛО КОЈЕ ГОРИ ДО КРАЈА И ГОВОРИ

ДЕВОЈЧИЦА: – Легенда каже, време записује, историја памти…
И увек почиње – Био је…
Нужно је додати – И сада је…

НАРАТОР:         Kaжеш, био је просветитељ,
први књижевник, први светитељ,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светог Саву.

Кажеш, био је Немањин син,
учен и смеран, племенит и фин,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светог Саву.

Кажеш, отворио је закључане двери,
будио наду, кротио звери,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светог Саву.

Кажеш, подизао је манатире свете,
српски се род њиме дичи,
али је пре тога био само дете
које мошда баш на тебе личи.

1

НАРАТОР:                     Данас широм белог света,
свугде где се српски збори,
“Ускликнимо Светом Сави“
побожна се песма ори.

Данас свака српска кућа,
уз молитве Богу свете,
Светом Сави свећу пали
зелене венце плете.

Данас Срби, сви свуда,
славе једну исту славу:
прослављају светитеља
свога српског – Светог Саву.

ХОР: ХИМНА СВЕТОМ САВИ

НАРАТОР:                       Све имање – у Немање,
и његова круна царска;
и још више ( а не мање )
није вредно младог
Растка.

Видело се од рођења,
да ће стећи божју славу;
и уз помоћ – привиђења,
израсти у Светог Саву.

НАРАТОР I : Има у сваком човеку нешто што га од раног детињства упућује на пут којим ће ићи. Да ли је то први поглед на књигу, звекет мачева са борилишта на коме војници вежбају или можда волшебни глас што допире из олтара цркве? Вера и историја, историја тумачена вером, више од свега занимале су младог Растка Немањића.

РАСТКО:  – Господе, тај поглед! Да ли је то могуће – помислио је Сава. – Као да ти, Господе, кроз очи његове гледаш. Да сам болестан – од тог бих погледа оздравио : да сам несрећан – од тог бих погледа сигурно мање несрећан био. Господе, да ли је ово слика анђела на гробу Христову или си руку сликара ти водио да твој божански лик прикаже.

2
РАСТКО: (замишљен, загледан у даљину, седи на самој ивици позорнице ): – Гледам шта чини отац не би ли створио своју државу, државу српског народа, не би ли је ослободио утицаја Византије.Видим да та држава расте и јача. Али, мене чека други пут – чека ме Света Гора. Каква је корист ако човек и сав свет стече, а други изгуби? Заиста, каква…

НАРАТОР: – Када је принц Растко напунио 17 година, родитељи су решили да га ожене лепом Ђурђинком.Растко је из Хума дошао у Рас. Почело је велико спремање престонице за овај свечани догађај.

Долазак 2 монаха на двор.На сцени су кнегиња Ана, Немања и Растко. Примају их са свим почастима и уступају им место.Служе их погачом и вином из златних чаша.

АНА И НЕМАЊА: – Добро дошли свети оци.

РАСТКО (издваја се са једним монахом) : – Пресветли, оче, причајте ми о животу на Светој Гори. Али ми обећајте да никоме нећете одати нашу тајну.

МОНАХ : – Кунем се свевишњим да о овоме нико ништа неће сазнати. Испричаћу ти све о поретку на Светој Гори.

НАРАТОР : -Монах му дуго и смирено говораше о животу на Светој Гори. А Растко га слушаше задивљено и захваљиваше му.

РАСТКО : – Оче, сада се утеши срце моје и развесели душа моја неисказаном радошћу.Сада разумех за чим непрестано жуђах. Али шта да учиним ја , оче, да бих се удостојио таквог анђеоског живота? Ако ме родитељи моји ожене, задржан љубављу према ономе што је телесно, ја нећу достићи таква живота. Хтео бих бежати, оче, али не знајући пута могао бих далеко залутати, а отац би ме, пошто му је могуће, стигао и вратио, чиме бих и оца ожалостио и себе много осрамотио, а потом не бих постигао оно што желим.

МОНАХ : – Чудна је љубав родитељска. Нераскидива веза природна и милосно јединство породично. Али Господ заповеда да се и то све лако остави, узме крст на раме, и усрдно иде за Њим, и сва страдања лако подносе, угледајући се на његова страдања ради нас; да се не благује у мекости, да се не тражи телесни одмор, него да се , штавише, усрдно привикава на голотињу, глад, бдење у молитви, и да се брижљиво стиче умилење и плач, са уздисањем и скрушеност срца.

–    З В О Н О –
3
НАРАТОР : – И младић, слушајући ово, примаше срцу старчеве речи као што добро земље прима семе, и непрестано јецаше. А старац се дивљаше његовој топлој љубави према Богу
(Растко је спустио главу у крило монаха и плакао, а монах га
миловао, па му рече:

МОНАХ : – Видим, чедо да ти је душа зашла дубоко у љубав Божју, него пожури да оствариш добру вољу своју, да не би као сејач зла, ђаво, посејао кукољ у срце твоје и укоренивши се угушио пшеницу твоју – добру замисао, и ти се одрекао такве намере.Ја ћу ти за такво дело послужити и с помоћу Божјом спровешћу те до Свете Горе, куда желиш остат.

НАРАТОР : -Раско је донео одлуку да са њима крене на  Свету Гору Атонску. Како није могао да рачуна на родитељски благослов, одлучио је да помогне. Растко се одриче свега и одлази пут светогорских манастира.

–    МРАК И ТОПОТ КОЊА –
–    ОСВЕТЉЕЊЕ; СВИ СЕ БУДЕ; ОТКРИВАЈУ ДА НЕМА РАСТКА И ТУГА НА ДВОРУ
–    ХОР

НАРАТОР : – Родитељи се досетише да је њиховог љубљеног сина Растка одвео онај монах Рус  у Свету Гору, јер су знали ранију Расткову жудњу за Светом Гором. Вест се брзо рашири и сви плакаху: родитељи за сином, браћа за братом, народ за господаром.Самодржац Немања се прибра и посла потеру за сином.

АНА: – Ни слутила нисам шта је наумио. А  требало је да преузме управу над Хумом.

НЕМАЊА: – Требало је, али сећаш се, Ана, молио је да оде у лов.

АНА: – Сећам се, рекао је да иде у планину у лов на јелене.

НЕМАЊА: – А отишао је на Свету Гору, кришом.

АНА: – Он пише да те очекује тамо ?

НЕМАЊА: – Прочитао сам (окреће се, дозива ) . – Стефане, Вукане, писао је Растко, писао је наш Сава!

МУЗИКА – ЗВОНА

НАРАТОР : – Потера крену за одбеглим Растком. Стигоше га тек кад стигоше на тло Свете Горе у једном руском манастиру. Била је то црква светог великомученика Пателејмона и ту угледаше свога господара још у кнежевском оделу и непостриженог    и силно се обрадоваше.(ЧИН ПОЗДРАВЉАЊА)
4

РАСТКО-ВОЈВОДИ : – Како тако брзо превалисте толики пут?

ВОЈВОДА : – Превелика је туга твојих родитеља, те смо дали све од себе да те пронађемо и вратимо неутешним родитељима.

РАСТКО : – Ако би ти, драги мој, хтео, могао би ме оставити на миру       а знам да можеш, пошто си моћан умирити господина оца мог, кад се будеш вратио. А и ја бих му написао да се окане своје намере. Само ти поступи са братском љубављу и не ометај ме да учиним оно због чега сам дошао.

ВОЈВОДА : – Не, господине мој, не упућуј слузи своме такву молбу, коју ми није лако испунити. Господар мој, а отац твој, наложи ми овај посао, сматрајући ме за верног човека. Молим те зато да весело пођеш са нама, слугама твојим и утешиш родитеље своје.

РАСТКО (помирљиво): – Нека Вам буде ! ( загрли војводу) Поћи ћу са Вама, али се сада одморите, добро наједите и напојите светогорскога вина.

СЛУЖЕ ИХ, СВИ СПАВАЈУ – НОЋ – ЗВОНА
РАСТКО КУЦА НА ВРАТИМА МАНАСТИРА
ПРАТИ ГА САМО РЕФЛЕКТОР

КАЛУЂЕР : – Ко удара тако позно у дубини ноћног мира,
На капији затвореној светогорског манастира?

РАСТКО : – Већ је прошло тавно вече, и нема се поноћ хвата. Свети оци, калуђери, отворте ми тешка врата.Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге. Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге. Ал, је крепка воља моја, што ме ноћас к вама води. Да посветим живот роду, отаџбини и слободи. Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру и сад ево светлост тражим у скромноме манастиру. Отворте ми, часни оци, манастирска тешка врата, и примите царског сина ко најмлађег свога брата.

МОНАХ : – Примамо те, мило чедо!

5
НАРАТОР : – Векови су прохујали од чудесне оне ноћи,
Векови су прохујали и многи ће јоште проћи.
Ал то дете јоште живи, јер његова живи слава,
Јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава.

СЦЕНА ЗАМОНАШЕЊА, ШИШАЊЕ, ЧИТАЊЕ МОЛИТВЕ И
НАВЛАЧЕЊЕ РИЗЕ

МОНАХ: – Од данас ћеш чедо драго, своје поносно и световно име Растко заменити библијским Сава.

РАСТКО(клечећи): – Хвала ти, оче, што си ме примио. Ти испуни жељу срца мога.

ОСВЕТЉЕЊЕ ЦЕЛЕ ПОЗОРНИЦЕ. ВОЈВОДЕ СЕ БУДЕ. УЗБУНА.
ТРАЖЕ РАСТКА.

МОНАХ САВА: – Све ово што се са мном збива по божјој је вољи. А ви хоћете да ме отргнете од доброг, жељеног ми пута. Ја Вас молим, узмите моје одело и власи с главе моје, па се мирно вратите кућама. Ове знаке дајте родитељима мојим и браћи да би вам поверовали да сте ме жива нашли, и то вољом Божјом,као монаха, а име ми је Сава.

ЕХО: САВА, САВА, САВА
МАЛО ЗАТАМЊЕЊЕ – ТИХА ЦРКВЕНА МУЗИКА

САВА: – Не очекујте да ме поново видите на двору за живота свога, него, ако хтедне Бог ја ћу овде у Светој Гори дочекати и видети господина оца мог и насладити се свете и часне старости његове, и наситити се слатке и бескрајне љубави његове.

ВОЈВОДЕ И БЛАГОРОДНИЦИ УЗЕВШИ С КУЛЕ ЗБАЧЕНО
ОДЕЛО, КОСУ И ПИСМО, ПОЛОЖИШЕ ИХ ИСПРЕД СЕБЕ,
ПА ОПЛАКИВАХУ ЖИВОГА КАО МРТВОГА

ПОТЕРА I : – О невоље од тебе, господине,  шта нам ово учини, да си нам горчи сад кад си се нашао, него пређе кад си нам одбегао? О  наласка несрећнијег од смрти! О, хаљино жељенога, каква си ватра онима који њега желе!

ПОТЕРА II : – Како да те понесемо и предамо родитељима и браћи, када си као копље или мач оштар с обе стране.

6
ПОТЕРА III : – О, власи с љубљене главе, које треба привити срцу и очима родитељским ради утехе, како да вас предамо њима као омчу?  О, дара који носимо пуна, не радости него плача , не весеља него ридања, како, да те однесемо? Какво ли ћемо уздарје ми добити ? У какво ће светло рухо нас обући, када њих саме у тужно и црно одело облачимо!

ПОТЕРА IV : – О, чаше твоје, господине, којим си нас служио, пуне меда љубави, а која нам је горча од жучи!

ПОТЕРА V : – О ноћи, које заспасмо, буди по Јову, тамна, и да се не убројиш у ноћи месецом обасјане. О, нас и од лудаке безумнијих, како у једном часу испустисмо онога кога толико дана с трудом гонисмо и ухватисмо! Какав нас то грешни сан захвати те заспасмо! Зашто га уза се не свезасмо, као што нам би заповеђено, па бисмо сада били слободни од ове смртне туге? Шта сада да радимо? Како ћемо изаћи пред господара нашег? Који је то камен, која је то гвоздена природа, која ће одавде понети тако  тежак глас, који ми имамо да носимо родитељима и браћи.

ПЛАЧУ НАД ЗАВЕЖЉАЈЕМ
ЗВОНА ( ГЛАСНО ) ИЛИ МУЗИКА
ПОТЕРА ОДЛАЗИ И КРОЗ СУЗЕ ПРЕКОРЕВАЈУ

ЗАТАМЉЕЊЕ
СВИ: – Остани здраво господине, остани здраво!Рашири се сам без нас, насити се каменосрдни!Немилостиви, хоће ли те примити Господ? Преварио си оца, преварио си нас, а мислиш ли да ти се ваља Бога бојати?

ХОР – ПЕВА – ОСВЕТЉЕЊЕ

НАРАТОР: Живећи у манастиру Сава је својом мудрошћу и побожношћу стекао велики углед међу калуђерима.Радио је и чекао оца. Стефан Немања, у  Студеници  наречен као монах Симеон, креће пут  Свете Горе октобра 1197. године.

НАРАТОР: –  Одмах су одлучили да саграде манастир Хиландар, средиште српске културе, писмености и књижевности. Остарели Стефан Немања поверио је сину све дипломатске и градитељске послове.

7
НАРАТОР: – Свети Сава крену у Цариград носећи у срцу давнашњу жељу да од цара и партријарха измоли право да српска црква има свога архиепископа који ће да просвећује у његовом отичаству.

ВИЗАНТИЈСКИ ЦАР У СВОЈИМ ОДАЈАМА, ЗА СТОЛОМ,
САВА УЛАЗИ, КЛАЊА СЕ, СРДАЧНОСТ МЕЂУ ЊИМА

ЦАР: – Добро ми, дошао млади пријатељу! Почаствован сам твојим доласком, а нарочито доласком твога оца, а мог пријатеља на Свету Гору.

САВА: – Хвала на срдачним речима. А отац, он Вас поздравља.

ЦАР: – Благословен је тај човек Богом (уздахне), јер примивши земаљско, потрудио се да прими и небеско.

САВА: – Он ме, господару, послао к Вама. Наумисмо, Симеон и ја, да подигнемо на Светој Гори свој српски манастир. Окупићемо све наше људе, монахе који овде живе, али и оне који ће нам из Србије долазити.

ЦАР: – То је добра замисао. Шта мисле други манастири светогорски?

САВА: – Имамо њихову подршку. Одабрали смо и место. На темељима сада опустелог грчког манастира Хиландар, израстао би наш Хиландар.

ЦАР: – Слажем се. И ви, Срби, треба да имате свој манастир на Светој Гори…Написаћу повељу да вам се уступају темељи старог Хиландара. Надам се да ће нови манастир ући у ред најбољих.

НАРАТОР : – На празник Успенија Богоматере 1219. године,васељенски партријарх Мануил рукоположи преподобног Саву за архиепископа све српске земље. Достојност Савину је сам Бог објавио – на Саву се изли небеска светлост и обасја је, и учини га целим огњеним и светлозарним.Тиме је посвећени Сава – архиепископ све српске земље добивши у Богу власт да по својој земљи посећује епископе, свештенике и ђаконе, да све учи и крштава у име Оца и Сина и Светога Духа (СВИ-КРСТЕ СЕ) Тако сеСвети отац наш Сава удостоји апостолског чина и издејсвова српској цркви самосталност.

8

СВЕТИ САВА је духовни препородитељ српскога народа.

СВЕТИ САВА је оснивач народне цркве у српском народу, први њен архиепископ и организатор.

СВЕТИ САВА је укрепитељ православне вере у српском народу.Он је искоренио и одбио од српског народа западне и друге јереси и утврдио народ свој у источном Православљу. Тиме је он најмоћније утицао на опредељење историјске судбине народа српског.

СВЕТИ САВА је најумнији просветитељ народа српског, који је нераздвојно везао просвећивање и васпитање народа са живом вером у Христа Господа.

СВЕТИ САВА је највећи државотворац у српском народу. Он је руководио државним саборима, крунисао краљеве у Жичи, и мирним путем спасао државу српску од многих непријатеља и ратова.

СВЕТИ САВА је први уређивач монашког живота код нас. Он је сазидао Хиландар на Светој Гори са својим оцем Светим Симеоном. Он је прибавио и саградио неколико манастира српских у Палестини. Он је од Студенице и Жиче створио узорна огњишта монашког живота. Он је први и главни типицима уредио живот српских манастира.

СВЕТИ САВА је најотменији изграђивач српске народне вере он је тим постао и опредељивач српске народне културе. Окренувши лице нашег народа ка Истоку, он га је тим изложио источним културним утицајима.

СВЕТИ САВА је први српски књижевник. Он  је писао не књиге за забаву, него само оно што је било потребно и корисно за учвршћивање вере, за установљење поретка у манастиру, у друштву и држави, и што је служило за душевно спасење народа.

СВЕТИ САВА је за живота земаљског био а и сада јесте, пред престолом Творца највећи молитвеник за српски народ.

9

НАРАТОР:                     Путује по мрачној земљи
Штапом пред собом
Мрак на четверо сече

Хитне дебеле рукавице
Претворене у мачкетине
На сиву војску мишева

Одвеже вериге сред олује
И земљу од старе храстовине
За стајаће звезде везује

Пере шапе својим вуковима
Да трагови мрачне земље
На њима не преживе

Путује без пута
И пут се за њим рађа

НАРАТОР:                    Све зна
Светитељ наш Сава
Зато остаје и ходи уз нас
И у временима овим неутажено тамним
Временима црних искушења.

Не напушта нас и опомиње
Подвижник Светлости и Светлости
И моли за нас, грешне.
И тако
На вјеки вјеков.

НАРАТОР:                    Уснуће твоје хвалећи достојно,
Гробницу твоју штујемо,
Моштима твојим клањамо се,
И прах славимо верно,
Због чега молимо, светитељу Саво,
Од грехова избављење.

САВА : – А ја сам Србин
и заклињем се
– да ћемо ићи путем славе и
живети сви у слози, јер
– или ћемо бити своји или нас бити неће.    10
ИЛИ ЋЕМО БИТИ СВОЈИ ИЛИ НАС БИТИ НЕЋЕ

I СЦЕНА

НА МРАЧНОЈ ПОЗОРНИЦИ ЛИК СВЕТОГ САВЕ. УЛАЗИ ДЕВОЈЧИЦА КОЈА НОСИ У РУКАМА УПАЉЕНУ СВЕЋУ, СТАНЕ КОД СЛИКЕ И ПАЛИ КАНДИЛО КОЈЕ ГОРИ ДО КРАЈА И ГОВОРИ

ДЕВОЈЧИЦА: – Легенда каже, време записује, историја памти…
И увек почиње – Био је…
Нужно је додати – И сада је…

НАРАТОР:         Kaжеш, био је просветитељ,
први књижевник, први светитељ,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светог Саву.

Кажеш, био је Немањин син,
учен и смеран, племенит и фин,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светог Саву.

Кажеш, отворио је закључане двери,
будио наду, кротио звери,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светог Саву.

Кажеш, подизао је манатире свете,
српски се род њиме дичи,
али је пре тога био само дете
које мошда баш на тебе личи.

1

НАРАТОР:                     Данас широм белог света,
свугде где се српски збори,
“Ускликнимо Светом Сави“
побожна се песма ори.

Данас свака српска кућа,
уз молитве Богу свете,
Светом Сави свећу пали
зелене венце плете.

Данас Срби, сви свуда,
славе једну исту славу:
прослављају светитеља
свога српског – Светог Саву.

ХОР: ХИМНА СВЕТОМ САВИ

НАРАТОР:                       Све имање – у Немање,
и његова круна царска;
и још више ( а не мање )
није вредно младог
Растка.

Видело се од рођења,
да ће стећи божју славу;
и уз помоћ – привиђења,
израсти у Светог Саву.

НАРАТОР I : Има у сваком човеку нешто што га од раног детињства упућује на пут којим ће ићи. Да ли је то први поглед на књигу, звекет мачева са борилишта на коме војници вежбају или можда волшебни глас што допире из олтара цркве? Вера и историја, историја тумачена вером, више од свега занимале су младог Растка Немањића.

РАСТКО:  – Господе, тај поглед! Да ли је то могуће – помислио је Сава. – Као да ти, Господе, кроз очи његове гледаш. Да сам болестан – од тог бих погледа оздравио : да сам несрећан – од тог бих погледа сигурно мање несрећан био. Господе, да ли је ово слика анђела на гробу Христову или си руку сликара ти водио да твој божански лик прикаже.

2
РАСТКО: (замишљен, загледан у даљину, седи на самој ивици позорнице ): – Гледам шта чини отац не би ли створио своју државу, државу српског народа, не би ли је ослободио утицаја Византије.Видим да та држава расте и јача. Али, мене чека други пут – чека ме Света Гора. Каква је корист ако човек и сав свет стече, а други изгуби? Заиста, каква…

НАРАТОР: – Када је принц Растко напунио 17 година, родитељи су решили да га ожене лепом Ђурђинком.Растко је из Хума дошао у Рас. Почело је велико спремање престонице за овај свечани догађај.

Долазак 2 монаха на двор.На сцени су кнегиња Ана, Немања и Растко. Примају их са свим почастима и уступају им место.Служе их погачом и вином из златних чаша.

АНА И НЕМАЊА: – Добро дошли свети оци.

РАСТКО (издваја се са једним монахом) : – Пресветли, оче, причајте ми о животу на Светој Гори. Али ми обећајте да никоме нећете одати нашу тајну.

МОНАХ : – Кунем се свевишњим да о овоме нико ништа неће сазнати. Испричаћу ти све о поретку на Светој Гори.

НАРАТОР : -Монах му дуго и смирено говораше о животу на Светој Гори. А Растко га слушаше задивљено и захваљиваше му.

РАСТКО : – Оче, сада се утеши срце моје и развесели душа моја неисказаном радошћу.Сада разумех за чим непрестано жуђах. Али шта да учиним ја , оче, да бих се удостојио таквог анђеоског живота? Ако ме родитељи моји ожене, задржан љубављу према ономе што је телесно, ја нећу достићи таква живота. Хтео бих бежати, оче, али не знајући пута могао бих далеко залутати, а отац би ме, пошто му је могуће, стигао и вратио, чиме бих и оца ожалостио и себе много осрамотио, а потом не бих постигао оно што желим.

МОНАХ : – Чудна је љубав родитељска. Нераскидива веза природна и милосно јединство породично. Али Господ заповеда да се и то све лако остави, узме крст на раме, и усрдно иде за Њим, и сва страдања лако подносе, угледајући се на његова страдања ради нас; да се не благује у мекости, да се не тражи телесни одмор, него да се , штавише, усрдно привикава на голотињу, глад, бдење у молитви, и да се брижљиво стиче умилење и плач, са уздисањем и скрушеност срца.

–    З В О Н О –
3
НАРАТОР : – И младић, слушајући ово, примаше срцу старчеве речи као што добро земље прима семе, и непрестано јецаше. А старац се дивљаше његовој топлој љубави према Богу
(Растко је спустио главу у крило монаха и плакао, а монах га
миловао, па му рече:

МОНАХ : – Видим, чедо да ти је душа зашла дубоко у љубав Божју, него пожури да оствариш добру вољу своју, да не би као сејач зла, ђаво, посејао кукољ у срце твоје и укоренивши се угушио пшеницу твоју – добру замисао, и ти се одрекао такве намере.Ја ћу ти за такво дело послужити и с помоћу Божјом спровешћу те до Свете Горе, куда желиш остат.

НАРАТОР : -Раско је донео одлуку да са њима крене на  Свету Гору Атонску. Како није могао да рачуна на родитељски благослов, одлучио је да помогне. Растко се одриче свега и одлази пут светогорских манастира.

–    МРАК И ТОПОТ КОЊА –
–    ОСВЕТЉЕЊЕ; СВИ СЕ БУДЕ; ОТКРИВАЈУ ДА НЕМА РАСТКА И ТУГА НА ДВОРУ
–    ХОР

НАРАТОР : – Родитељи се досетише да је њиховог љубљеног сина Растка одвео онај монах Рус  у Свету Гору, јер су знали ранију Расткову жудњу за Светом Гором. Вест се брзо рашири и сви плакаху: родитељи за сином, браћа за братом, народ за господаром.Самодржац Немања се прибра и посла потеру за сином.

АНА: – Ни слутила нисам шта је наумио. А  требало је да преузме управу над Хумом.

НЕМАЊА: – Требало је, али сећаш се, Ана, молио је да оде у лов.

АНА: – Сећам се, рекао је да иде у планину у лов на јелене.

НЕМАЊА: – А отишао је на Свету Гору, кришом.

АНА: – Он пише да те очекује тамо ?

НЕМАЊА: – Прочитао сам (окреће се, дозива ) . – Стефане, Вукане, писао је Растко, писао је наш Сава!

МУЗИКА – ЗВОНА

НАРАТОР : – Потера крену за одбеглим Растком. Стигоше га тек кад стигоше на тло Свете Горе у једном руском манастиру. Била је то црква светог великомученика Пателејмона и ту угледаше свога господара још у кнежевском оделу и непостриженог    и силно се обрадоваше.(ЧИН ПОЗДРАВЉАЊА)
4

РАСТКО-ВОЈВОДИ : – Како тако брзо превалисте толики пут?

ВОЈВОДА : – Превелика је туга твојих родитеља, те смо дали све од себе да те пронађемо и вратимо неутешним родитељима.

РАСТКО : – Ако би ти, драги мој, хтео, могао би ме оставити на миру       а знам да можеш, пошто си моћан умирити господина оца мог, кад се будеш вратио. А и ја бих му написао да се окане своје намере. Само ти поступи са братском љубављу и не ометај ме да учиним оно због чега сам дошао.

ВОЈВОДА : – Не, господине мој, не упућуј слузи своме такву молбу, коју ми није лако испунити. Господар мој, а отац твој, наложи ми овај посао, сматрајући ме за верног човека. Молим те зато да весело пођеш са нама, слугама твојим и утешиш родитеље своје.

РАСТКО (помирљиво): – Нека Вам буде ! ( загрли војводу) Поћи ћу са Вама, али се сада одморите, добро наједите и напојите светогорскога вина.

СЛУЖЕ ИХ, СВИ СПАВАЈУ – НОЋ – ЗВОНА
РАСТКО КУЦА НА ВРАТИМА МАНАСТИРА
ПРАТИ ГА САМО РЕФЛЕКТОР

КАЛУЂЕР : – Ко удара тако позно у дубини ноћног мира,
На капији затвореној светогорског манастира?

РАСТКО : – Већ је прошло тавно вече, и нема се поноћ хвата. Свети оци, калуђери, отворте ми тешка врата.Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге. Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге. Ал, је крепка воља моја, што ме ноћас к вама води. Да посветим живот роду, отаџбини и слободи. Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру и сад ево светлост тражим у скромноме манастиру. Отворте ми, часни оци, манастирска тешка врата, и примите царског сина ко најмлађег свога брата.

МОНАХ : – Примамо те, мило чедо!

5
НАРАТОР : – Векови су прохујали од чудесне оне ноћи,
Векови су прохујали и многи ће јоште проћи.
Ал то дете јоште живи, јер његова живи слава,
Јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава.

СЦЕНА ЗАМОНАШЕЊА, ШИШАЊЕ, ЧИТАЊЕ МОЛИТВЕ И
НАВЛАЧЕЊЕ РИЗЕ

МОНАХ: – Од данас ћеш чедо драго, своје поносно и световно име Растко заменити библијским Сава.

РАСТКО(клечећи): – Хвала ти, оче, што си ме примио. Ти испуни жељу срца мога.

ОСВЕТЉЕЊЕ ЦЕЛЕ ПОЗОРНИЦЕ. ВОЈВОДЕ СЕ БУДЕ. УЗБУНА.
ТРАЖЕ РАСТКА.

МОНАХ САВА: – Све ово што се са мном збива по божјој је вољи. А ви хоћете да ме отргнете од доброг, жељеног ми пута. Ја Вас молим, узмите моје одело и власи с главе моје, па се мирно вратите кућама. Ове знаке дајте родитељима мојим и браћи да би вам поверовали да сте ме жива нашли, и то вољом Божјом,као монаха, а име ми је Сава.

ЕХО: САВА, САВА, САВА
МАЛО ЗАТАМЊЕЊЕ – ТИХА ЦРКВЕНА МУЗИКА

САВА: – Не очекујте да ме поново видите на двору за живота свога, него, ако хтедне Бог ја ћу овде у Светој Гори дочекати и видети господина оца мог и насладити се свете и часне старости његове, и наситити се слатке и бескрајне љубави његове.

ВОЈВОДЕ И БЛАГОРОДНИЦИ УЗЕВШИ С КУЛЕ ЗБАЧЕНО
ОДЕЛО, КОСУ И ПИСМО, ПОЛОЖИШЕ ИХ ИСПРЕД СЕБЕ,
ПА ОПЛАКИВАХУ ЖИВОГА КАО МРТВОГА

ПОТЕРА I : – О невоље од тебе, господине,  шта нам ово учини, да си нам горчи сад кад си се нашао, него пређе кад си нам одбегао? О  наласка несрећнијег од смрти! О, хаљино жељенога, каква си ватра онима који њега желе!

ПОТЕРА II : – Како да те понесемо и предамо родитељима и браћи, када си као копље или мач оштар с обе стране.

6
ПОТЕРА III : – О, власи с љубљене главе, које треба привити срцу и очима родитељским ради утехе, како да вас предамо њима као омчу?  О, дара који носимо пуна, не радости него плача , не весеља него ридања, како, да те однесемо? Какво ли ћемо уздарје ми добити ? У какво ће светло рухо нас обући, када њих саме у тужно и црно одело облачимо!

ПОТЕРА IV : – О, чаше твоје, господине, којим си нас служио, пуне меда љубави, а која нам је горча од жучи!

ПОТЕРА V : – О ноћи, које заспасмо, буди по Јову, тамна, и да се не убројиш у ноћи месецом обасјане. О, нас и од лудаке безумнијих, како у једном часу испустисмо онога кога толико дана с трудом гонисмо и ухватисмо! Какав нас то грешни сан захвати те заспасмо! Зашто га уза се не свезасмо, као што нам би заповеђено, па бисмо сада били слободни од ове смртне туге? Шта сада да радимо? Како ћемо изаћи пред господара нашег? Који је то камен, која је то гвоздена природа, која ће одавде понети тако  тежак глас, који ми имамо да носимо родитељима и браћи.

ПЛАЧУ НАД ЗАВЕЖЉАЈЕМ
ЗВОНА ( ГЛАСНО ) ИЛИ МУЗИКА
ПОТЕРА ОДЛАЗИ И КРОЗ СУЗЕ ПРЕКОРЕВАЈУ

ЗАТАМЉЕЊЕ
СВИ: – Остани здраво господине, остани здраво!Рашири се сам без нас, насити се каменосрдни!Немилостиви, хоће ли те примити Господ? Преварио си оца, преварио си нас, а мислиш ли да ти се ваља Бога бојати?

ХОР – ПЕВА – ОСВЕТЉЕЊЕ

НАРАТОР: Живећи у манастиру Сава је својом мудрошћу и побожношћу стекао велики углед међу калуђерима.Радио је и чекао оца. Стефан Немања, у  Студеници  наречен као монах Симеон, креће пут  Свете Горе октобра 1197. године.

НАРАТОР: –  Одмах су одлучили да саграде манастир Хиландар, средиште српске културе, писмености и књижевности. Остарели Стефан Немања поверио је сину све дипломатске и градитељске послове.

7
НАРАТОР: – Свети Сава крену у Цариград носећи у срцу давнашњу жељу да од цара и партријарха измоли право да српска црква има свога архиепископа који ће да просвећује у његовом отичаству.

ВИЗАНТИЈСКИ ЦАР У СВОЈИМ ОДАЈАМА, ЗА СТОЛОМ,
САВА УЛАЗИ, КЛАЊА СЕ, СРДАЧНОСТ МЕЂУ ЊИМА

ЦАР: – Добро ми, дошао млади пријатељу! Почаствован сам твојим доласком, а нарочито доласком твога оца, а мог пријатеља на Свету Гору.

САВА: – Хвала на срдачним речима. А отац, он Вас поздравља.

ЦАР: – Благословен је тај човек Богом (уздахне), јер примивши земаљско, потрудио се да прими и небеско.

САВА: – Он ме, господару, послао к Вама. Наумисмо, Симеон и ја, да подигнемо на Светој Гори свој српски манастир. Окупићемо све наше људе, монахе који овде живе, али и оне који ће нам из Србије долазити.

ЦАР: – То је добра замисао. Шта мисле други манастири светогорски?

САВА: – Имамо њихову подршку. Одабрали смо и место. На темељима сада опустелог грчког манастира Хиландар, израстао би наш Хиландар.

ЦАР: – Слажем се. И ви, Срби, треба да имате свој манастир на Светој Гори…Написаћу повељу да вам се уступају темељи старог Хиландара. Надам се да ће нови манастир ући у ред најбољих.

НАРАТОР : – На празник Успенија Богоматере 1219. године,васељенски партријарх Мануил рукоположи преподобног Саву за архиепископа све српске земље. Достојност Савину је сам Бог објавио – на Саву се изли небеска светлост и обасја је, и учини га целим огњеним и светлозарним.Тиме је посвећени Сава – архиепископ све српске земље добивши у Богу власт да по својој земљи посећује епископе, свештенике и ђаконе, да све учи и крштава у име Оца и Сина и Светога Духа (СВИ-КРСТЕ СЕ) Тако сеСвети отац наш Сава удостоји апостолског чина и издејсвова српској цркви самосталност.

8

СВЕТИ САВА је духовни препородитељ српскога народа.

СВЕТИ САВА је оснивач народне цркве у српском народу, први њен архиепископ и организатор.

СВЕТИ САВА је укрепитељ православне вере у српском народу.Он је искоренио и одбио од српског народа западне и друге јереси и утврдио народ свој у источном Православљу. Тиме је он најмоћније утицао на опредељење историјске судбине народа српског.

СВЕТИ САВА је најумнији просветитељ народа српског, који је нераздвојно везао просвећивање и васпитање народа са живом вером у Христа Господа.

СВЕТИ САВА је највећи државотворац у српском народу. Он је руководио државним саборима, крунисао краљеве у Жичи, и мирним путем спасао државу српску од многих непријатеља и ратова.

СВЕТИ САВА је први уређивач монашког живота код нас. Он је сазидао Хиландар на Светој Гори са својим оцем Светим Симеоном. Он је прибавио и саградио неколико манастира српских у Палестини. Он је од Студенице и Жиче створио узорна огњишта монашког живота. Он је први и главни типицима уредио живот српских манастира.

СВЕТИ САВА је најотменији изграђивач српске народне вере он је тим постао и опредељивач српске народне културе. Окренувши лице нашег народа ка Истоку, он га је тим изложио источним културним утицајима.

СВЕТИ САВА је први српски књижевник. Он  је писао не књиге за забаву, него само оно што је било потребно и корисно за учвршћивање вере, за установљење поретка у манастиру, у друштву и држави, и што је служило за душевно спасење народа.

СВЕТИ САВА је за живота земаљског био а и сада јесте, пред престолом Творца највећи молитвеник за српски народ.

9

НАРАТОР:                     Путује по мрачној земљи
Штапом пред собом
Мрак на четверо сече

Хитне дебеле рукавице
Претворене у мачкетине
На сиву војску мишева

Одвеже вериге сред олује
И земљу од старе храстовине
За стајаће звезде везује

Пере шапе својим вуковима
Да трагови мрачне земље
На њима не преживе

Путује без пута
И пут се за њим рађа

НАРАТОР:                    Све зна
Светитељ наш Сава
Зато остаје и ходи уз нас
И у временима овим неутажено тамним
Временима црних искушења.

Не напушта нас и опомиње
Подвижник Светлости и Светлости
И моли за нас, грешне.
И тако
На вјеки вјеков.

НАРАТОР:                    Уснуће твоје хвалећи достојно,
Гробницу твоју штујемо,
Моштима твојим клањамо се,
И прах славимо верно,
Због чега молимо, светитељу Саво,
Од грехова избављење.

САВА : – А ја сам Србин
и заклињем се
– да ћемо ићи путем славе и
живети сви у слози, јер
– или ћемо бити своји или нас бити неће.    10
ИЛИ ЋЕМО БИТИ СВОЈИ ИЛИ НАС БИТИ НЕЋЕ

I СЦЕНА

НА МРАЧНОЈ ПОЗОРНИЦИ ЛИК СВЕТОГ САВЕ. УЛАЗИ ДЕВОЈЧИЦА КОЈА НОСИ У РУКАМА УПАЉЕНУ СВЕЋУ, СТАНЕ КОД СЛИКЕ И ПАЛИ КАНДИЛО КОЈЕ ГОРИ ДО КРАЈА И ГОВОРИ

ДЕВОЈЧИЦА: – Легенда каже, време записује, историја памти…
И увек почиње – Био је…
Нужно је додати – И сада је…

НАРАТОР:         Kaжеш, био је просветитељ,
први књижевник, први светитељ,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светог Саву.

Кажеш, био је Немањин син,
учен и смеран, племенит и фин,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светог Саву.

Кажеш, отворио је закључане двери,
будио наду, кротио звери,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светог Саву.

Кажеш, подизао је манатире свете,
српски се род њиме дичи,
али је пре тога био само дете
које мошда баш на тебе личи.

1

НАРАТОР:                     Данас широм белог света,
свугде где се српски збори,
“Ускликнимо Светом Сави“
побожна се песма ори.

Данас свака српска кућа,
уз молитве Богу свете,
Светом Сави свећу пали
зелене венце плете.

Данас Срби, сви свуда,
славе једну исту славу:
прослављају светитеља
свога српског – Светог Саву.

ХОР: ХИМНА СВЕТОМ САВИ

НАРАТОР:                       Све имање – у Немање,
и његова круна царска;
и још више ( а не мање )
није вредно младог
Растка.

Видело се од рођења,
да ће стећи божју славу;
и уз помоћ – привиђења,
израсти у Светог Саву.

НАРАТОР I : Има у сваком човеку нешто што га од раног детињства упућује на пут којим ће ићи. Да ли је то први поглед на књигу, звекет мачева са борилишта на коме војници вежбају или можда волшебни глас што допире из олтара цркве? Вера и историја, историја тумачена вером, више од свега занимале су младог Растка Немањића.

РАСТКО:  – Господе, тај поглед! Да ли је то могуће – помислио је Сава. – Као да ти, Господе, кроз очи његове гледаш. Да сам болестан – од тог бих погледа оздравио : да сам несрећан – од тог бих погледа сигурно мање несрећан био. Господе, да ли је ово слика анђела на гробу Христову или си руку сликара ти водио да твој божански лик прикаже.

2
РАСТКО: (замишљен, загледан у даљину, седи на самој ивици позорнице ): – Гледам шта чини отац не би ли створио своју државу, државу српског народа, не би ли је ослободио утицаја Византије.Видим да та држава расте и јача. Али, мене чека други пут – чека ме Света Гора. Каква је корист ако човек и сав свет стече, а други изгуби? Заиста, каква…

НАРАТОР: – Када је принц Растко напунио 17 година, родитељи су решили да га ожене лепом Ђурђинком.Растко је из Хума дошао у Рас. Почело је велико спремање престонице за овај свечани догађај.

Долазак 2 монаха на двор.На сцени су кнегиња Ана, Немања и Растко. Примају их са свим почастима и уступају им место.Служе их погачом и вином из златних чаша.

АНА И НЕМАЊА: – Добро дошли свети оци.

РАСТКО (издваја се са једним монахом) : – Пресветли, оче, причајте ми о животу на Светој Гори. Али ми обећајте да никоме нећете одати нашу тајну.

МОНАХ : – Кунем се свевишњим да о овоме нико ништа неће сазнати. Испричаћу ти све о поретку на Светој Гори.

НАРАТОР : -Монах му дуго и смирено говораше о животу на Светој Гори. А Растко га слушаше задивљено и захваљиваше му.

РАСТКО : – Оче, сада се утеши срце моје и развесели душа моја неисказаном радошћу.Сада разумех за чим непрестано жуђах. Али шта да учиним ја , оче, да бих се удостојио таквог анђеоског живота? Ако ме родитељи моји ожене, задржан љубављу према ономе што је телесно, ја нећу достићи таква живота. Хтео бих бежати, оче, али не знајући пута могао бих далеко залутати, а отац би ме, пошто му је могуће, стигао и вратио, чиме бих и оца ожалостио и себе много осрамотио, а потом не бих постигао оно што желим.

МОНАХ : – Чудна је љубав родитељска. Нераскидива веза природна и милосно јединство породично. Али Господ заповеда да се и то све лако остави, узме крст на раме, и усрдно иде за Њим, и сва страдања лако подносе, угледајући се на његова страдања ради нас; да се не благује у мекости, да се не тражи телесни одмор, него да се , штавише, усрдно привикава на голотињу, глад, бдење у молитви, и да се брижљиво стиче умилење и плач, са уздисањем и скрушеност срца.

–    З В О Н О –
3
НАРАТОР : – И младић, слушајући ово, примаше срцу старчеве речи као што добро земље прима семе, и непрестано јецаше. А старац се дивљаше његовој топлој љубави према Богу
(Растко је спустио главу у крило монаха и плакао, а монах га
миловао, па му рече:

МОНАХ : – Видим, чедо да ти је душа зашла дубоко у љубав Божју, него пожури да оствариш добру вољу своју, да не би као сејач зла, ђаво, посејао кукољ у срце твоје и укоренивши се угушио пшеницу твоју – добру замисао, и ти се одрекао такве намере.Ја ћу ти за такво дело послужити и с помоћу Божјом спровешћу те до Свете Горе, куда желиш остат.

НАРАТОР : -Раско је донео одлуку да са њима крене на  Свету Гору Атонску. Како није могао да рачуна на родитељски благослов, одлучио је да помогне. Растко се одриче свега и одлази пут светогорских манастира.

–    МРАК И ТОПОТ КОЊА –
–    ОСВЕТЉЕЊЕ; СВИ СЕ БУДЕ; ОТКРИВАЈУ ДА НЕМА РАСТКА И ТУГА НА ДВОРУ
–    ХОР

НАРАТОР : – Родитељи се досетише да је њиховог љубљеног сина Растка одвео онај монах Рус  у Свету Гору, јер су знали ранију Расткову жудњу за Светом Гором. Вест се брзо рашири и сви плакаху: родитељи за сином, браћа за братом, народ за господаром.Самодржац Немања се прибра и посла потеру за сином.

АНА: – Ни слутила нисам шта је наумио. А  требало је да преузме управу над Хумом.

НЕМАЊА: – Требало је, али сећаш се, Ана, молио је да оде у лов.

АНА: – Сећам се, рекао је да иде у планину у лов на јелене.

НЕМАЊА: – А отишао је на Свету Гору, кришом.

АНА: – Он пише да те очекује тамо ?

НЕМАЊА: – Прочитао сам (окреће се, дозива ) . – Стефане, Вукане, писао је Растко, писао је наш Сава!

МУЗИКА – ЗВОНА

НАРАТОР : – Потера крену за одбеглим Растком. Стигоше га тек кад стигоше на тло Свете Горе у једном руском манастиру. Била је то црква светог великомученика Пателејмона и ту угледаше свога господара још у кнежевском оделу и непостриженог    и силно се обрадоваше.(ЧИН ПОЗДРАВЉАЊА)
4

РАСТКО-ВОЈВОДИ : – Како тако брзо превалисте толики пут?

ВОЈВОДА : – Превелика је туга твојих родитеља, те смо дали све од себе да те пронађемо и вратимо неутешним родитељима.

РАСТКО : – Ако би ти, драги мој, хтео, могао би ме оставити на миру       а знам да можеш, пошто си моћан умирити господина оца мог, кад се будеш вратио. А и ја бих му написао да се окане своје намере. Само ти поступи са братском љубављу и не ометај ме да учиним оно због чега сам дошао.

ВОЈВОДА : – Не, господине мој, не упућуј слузи своме такву молбу, коју ми није лако испунити. Господар мој, а отац твој, наложи ми овај посао, сматрајући ме за верног човека. Молим те зато да весело пођеш са нама, слугама твојим и утешиш родитеље своје.

РАСТКО (помирљиво): – Нека Вам буде ! ( загрли војводу) Поћи ћу са Вама, али се сада одморите, добро наједите и напојите светогорскога вина.

СЛУЖЕ ИХ, СВИ СПАВАЈУ – НОЋ – ЗВОНА
РАСТКО КУЦА НА ВРАТИМА МАНАСТИРА
ПРАТИ ГА САМО РЕФЛЕКТОР

КАЛУЂЕР : – Ко удара тако позно у дубини ноћног мира,
На капији затвореној светогорског манастира?

РАСТКО : – Већ је прошло тавно вече, и нема се поноћ хвата. Свети оци, калуђери, отворте ми тешка врата.Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге. Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге. Ал, је крепка воља моја, што ме ноћас к вама води. Да посветим живот роду, отаџбини и слободи. Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру и сад ево светлост тражим у скромноме манастиру. Отворте ми, часни оци, манастирска тешка врата, и примите царског сина ко најмлађег свога брата.

МОНАХ : – Примамо те, мило чедо!

5
НАРАТОР : – Векови су прохујали од чудесне оне ноћи,
Векови су прохујали и многи ће јоште проћи.
Ал то дете јоште живи, јер његова живи слава,
Јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава.

СЦЕНА ЗАМОНАШЕЊА, ШИШАЊЕ, ЧИТАЊЕ МОЛИТВЕ И
НАВЛАЧЕЊЕ РИЗЕ

МОНАХ: – Од данас ћеш чедо драго, своје поносно и световно име Растко заменити библијским Сава.

РАСТКО(клечећи): – Хвала ти, оче, што си ме примио. Ти испуни жељу срца мога.

ОСВЕТЉЕЊЕ ЦЕЛЕ ПОЗОРНИЦЕ. ВОЈВОДЕ СЕ БУДЕ. УЗБУНА.
ТРАЖЕ РАСТКА.

МОНАХ САВА: – Све ово што се са мном збива по божјој је вољи. А ви хоћете да ме отргнете од доброг, жељеног ми пута. Ја Вас молим, узмите моје одело и власи с главе моје, па се мирно вратите кућама. Ове знаке дајте родитељима мојим и браћи да би вам поверовали да сте ме жива нашли, и то вољом Божјом,као монаха, а име ми је Сава.

ЕХО: САВА, САВА, САВА
МАЛО ЗАТАМЊЕЊЕ – ТИХА ЦРКВЕНА МУЗИКА

САВА: – Не очекујте да ме поново видите на двору за живота свога, него, ако хтедне Бог ја ћу овде у Светој Гори дочекати и видети господина оца мог и насладити се свете и часне старости његове, и наситити се слатке и бескрајне љубави његове.

ВОЈВОДЕ И БЛАГОРОДНИЦИ УЗЕВШИ С КУЛЕ ЗБАЧЕНО
ОДЕЛО, КОСУ И ПИСМО, ПОЛОЖИШЕ ИХ ИСПРЕД СЕБЕ,
ПА ОПЛАКИВАХУ ЖИВОГА КАО МРТВОГА

ПОТЕРА I : – О невоље од тебе, господине,  шта нам ово учини, да си нам горчи сад кад си се нашао, него пређе кад си нам одбегао? О  наласка несрећнијег од смрти! О, хаљино жељенога, каква си ватра онима који њега желе!

ПОТЕРА II : – Како да те понесемо и предамо родитељима и браћи, када си као копље или мач оштар с обе стране.

6
ПОТЕРА III : – О, власи с љубљене главе, које треба привити срцу и очима родитељским ради утехе, како да вас предамо њима као омчу?  О, дара који носимо пуна, не радости него плача , не весеља него ридања, како, да те однесемо? Какво ли ћемо уздарје ми добити ? У какво ће светло рухо нас обући, када њих саме у тужно и црно одело облачимо!

ПОТЕРА IV : – О, чаше твоје, господине, којим си нас служио, пуне меда љубави, а која нам је горча од жучи!

ПОТЕРА V : – О ноћи, које заспасмо, буди по Јову, тамна, и да се не убројиш у ноћи месецом обасјане. О, нас и од лудаке безумнијих, како у једном часу испустисмо онога кога толико дана с трудом гонисмо и ухватисмо! Какав нас то грешни сан захвати те заспасмо! Зашто га уза се не свезасмо, као што нам би заповеђено, па бисмо сада били слободни од ове смртне туге? Шта сада да радимо? Како ћемо изаћи пред господара нашег? Који је то камен, која је то гвоздена природа, која ће одавде понети тако  тежак глас, који ми имамо да носимо родитељима и браћи.

ПЛАЧУ НАД ЗАВЕЖЉАЈЕМ
ЗВОНА ( ГЛАСНО ) ИЛИ МУЗИКА
ПОТЕРА ОДЛАЗИ И КРОЗ СУЗЕ ПРЕКОРЕВАЈУ

ЗАТАМЉЕЊЕ
СВИ: – Остани здраво господине, остани здраво!Рашири се сам без нас, насити се каменосрдни!Немилостиви, хоће ли те примити Господ? Преварио си оца, преварио си нас, а мислиш ли да ти се ваља Бога бојати?

ХОР – ПЕВА – ОСВЕТЉЕЊЕ

НАРАТОР: Живећи у манастиру Сава је својом мудрошћу и побожношћу стекао велики углед међу калуђерима.Радио је и чекао оца. Стефан Немања, у  Студеници  наречен као монах Симеон, креће пут  Свете Горе октобра 1197. године.

НАРАТОР: –  Одмах су одлучили да саграде манастир Хиландар, средиште српске културе, писмености и књижевности. Остарели Стефан Немања поверио је сину све дипломатске и градитељске послове.

7
НАРАТОР: – Свети Сава крену у Цариград носећи у срцу давнашњу жељу да од цара и партријарха измоли право да српска црква има свога архиепископа који ће да просвећује у његовом отичаству.

ВИЗАНТИЈСКИ ЦАР У СВОЈИМ ОДАЈАМА, ЗА СТОЛОМ,
САВА УЛАЗИ, КЛАЊА СЕ, СРДАЧНОСТ МЕЂУ ЊИМА

ЦАР: – Добро ми, дошао млади пријатељу! Почаствован сам твојим доласком, а нарочито доласком твога оца, а мог пријатеља на Свету Гору.

САВА: – Хвала на срдачним речима. А отац, он Вас поздравља.

ЦАР: – Благословен је тај човек Богом (уздахне), јер примивши земаљско, потрудио се да прими и небеско.

САВА: – Он ме, господару, послао к Вама. Наумисмо, Симеон и ја, да подигнемо на Светој Гори свој српски манастир. Окупићемо све наше људе, монахе који овде живе, али и оне који ће нам из Србије долазити.

ЦАР: – То је добра замисао. Шта мисле други манастири светогорски?

САВА: – Имамо њихову подршку. Одабрали смо и место. На темељима сада опустелог грчког манастира Хиландар, израстао би наш Хиландар.

ЦАР: – Слажем се. И ви, Срби, треба да имате свој манастир на Светој Гори…Написаћу повељу да вам се уступају темељи старог Хиландара. Надам се да ће нови манастир ући у ред најбољих.

НАРАТОР : – На празник Успенија Богоматере 1219. године,васељенски партријарх Мануил рукоположи преподобног Саву за архиепископа све српске земље. Достојност Савину је сам Бог објавио – на Саву се изли небеска светлост и обасја је, и учини га целим огњеним и светлозарним.Тиме је посвећени Сава – архиепископ све српске земље добивши у Богу власт да по својој земљи посећује епископе, свештенике и ђаконе, да све учи и крштава у име Оца и Сина и Светога Духа (СВИ-КРСТЕ СЕ) Тако сеСвети отац наш Сава удостоји апостолског чина и издејсвова српској цркви самосталност.

8

СВЕТИ САВА је духовни препородитељ српскога народа.

СВЕТИ САВА је оснивач народне цркве у српском народу, први њен архиепископ и организатор.

СВЕТИ САВА је укрепитељ православне вере у српском народу.Он је искоренио и одбио од српског народа западне и друге јереси и утврдио народ свој у источном Православљу. Тиме је он најмоћније утицао на опредељење историјске судбине народа српског.

СВЕТИ САВА је најумнији просветитељ народа српског, који је нераздвојно везао просвећивање и васпитање народа са живом вером у Христа Господа.

СВЕТИ САВА је највећи државотворац у српском народу. Он је руководио државним саборима, крунисао краљеве у Жичи, и мирним путем спасао државу српску од многих непријатеља и ратова.

СВЕТИ САВА је први уређивач монашког живота код нас. Он је сазидао Хиландар на Светој Гори са својим оцем Светим Симеоном. Он је прибавио и саградио неколико манастира српских у Палестини. Он је од Студенице и Жиче створио узорна огњишта монашког живота. Он је први и главни типицима уредио живот српских манастира.

СВЕТИ САВА је најотменији изграђивач српске народне вере он је тим постао и опредељивач српске народне културе. Окренувши лице нашег народа ка Истоку, он га је тим изложио источним културним утицајима.

СВЕТИ САВА је први српски књижевник. Он  је писао не књиге за забаву, него само оно што је било потребно и корисно за учвршћивање вере, за установљење поретка у манастиру, у друштву и држави, и што је служило за душевно спасење народа.

СВЕТИ САВА је за живота земаљског био а и сада јесте, пред престолом Творца највећи молитвеник за српски народ.

9

НАРАТОР:                     Путује по мрачној земљи
Штапом пред собом
Мрак на четверо сече

Хитне дебеле рукавице
Претворене у мачкетине
На сиву војску мишева

Одвеже вериге сред олује
И земљу од старе храстовине
За стајаће звезде везује

Пере шапе својим вуковима
Да трагови мрачне земље
На њима не преживе

Путује без пута
И пут се за њим рађа

НАРАТОР:                    Све зна
Светитељ наш Сава
Зато остаје и ходи уз нас
И у временима овим неутажено тамним
Временима црних искушења.

Не напушта нас и опомиње
Подвижник Светлости и Светлости
И моли за нас, грешне.
И тако
На вјеки вјеков.

НАРАТОР:                    Уснуће твоје хвалећи достојно,
Гробницу твоју штујемо,
Моштима твојим клањамо се,
И прах славимо верно,
Због чега молимо, светитељу Саво,
Од грехова избављење.

САВА : – А ја сам Србин
и заклињем се
– да ћемо ићи путем славе и
живети сви у слози, јер
– или ћемо бити своји или нас бити неће.    10
ИЛИ ЋЕМО БИТИ СВОЈИ ИЛИ НАС БИТИ НЕЋЕ

I СЦЕНА

НА МРАЧНОЈ ПОЗОРНИЦИ ЛИК СВЕТОГ САВЕ. УЛАЗИ ДЕВОЈЧИЦА КОЈА НОСИ У РУКАМА УПАЉЕНУ СВЕЋУ, СТАНЕ КОД СЛИКЕ И ПАЛИ КАНДИЛО КОЈЕ ГОРИ ДО КРАЈА И ГОВОРИ

ДЕВОЈЧИЦА: – Легенда каже, време записује, историја памти…
И увек почиње – Био је…
Нужно је додати – И сада је…

НАРАТОР:         Kaжеш, био је просветитељ,
први књижевник, први светитељ,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светог Саву.

Кажеш, био је Немањин син,
учен и смеран, племенит и фин,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светог Саву.

Кажеш, отворио је закључане двери,
будио наду, кротио звери,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светог Саву.

Кажеш, подизао је манатире свете,
српски се род њиме дичи,
али је пре тога био само дете
које мошда баш на тебе личи.

1

НАРАТОР:                     Данас широм белог света,
свугде где се српски збори,
“Ускликнимо Светом Сави“
побожна се песма ори.

Данас свака српска кућа,
уз молитве Богу свете,
Светом Сави свећу пали
зелене венце плете.

Данас Срби, сви свуда,
славе једну исту славу:
прослављају светитеља
свога српског – Светог Саву.

ХОР: ХИМНА СВЕТОМ САВИ

НАРАТОР:                       Све имање – у Немање,
и његова круна царска;
и још више ( а не мање )
није вредно младог
Растка.

Видело се од рођења,
да ће стећи божју славу;
и уз помоћ – привиђења,
израсти у Светог Саву.

НАРАТОР I : Има у сваком човеку нешто што га од раног детињства упућује на пут којим ће ићи. Да ли је то први поглед на књигу, звекет мачева са борилишта на коме војници вежбају или можда волшебни глас што допире из олтара цркве? Вера и историја, историја тумачена вером, више од свега занимале су младог Растка Немањића.

РАСТКО:  – Господе, тај поглед! Да ли је то могуће – помислио је Сава. – Као да ти, Господе, кроз очи његове гледаш. Да сам болестан – од тог бих погледа оздравио : да сам несрећан – од тог бих погледа сигурно мање несрећан био. Господе, да ли је ово слика анђела на гробу Христову или си руку сликара ти водио да твој божански лик прикаже.

2
РАСТКО: (замишљен, загледан у даљину, седи на самој ивици позорнице ): – Гледам шта чини отац не би ли створио своју државу, државу српског народа, не би ли је ослободио утицаја Византије.Видим да та држава расте и јача. Али, мене чека други пут – чека ме Света Гора. Каква је корист ако човек и сав свет стече, а други изгуби? Заиста, каква…

НАРАТОР: – Када је принц Растко напунио 17 година, родитељи су решили да га ожене лепом Ђурђинком.Растко је из Хума дошао у Рас. Почело је велико спремање престонице за овај свечани догађај.

Долазак 2 монаха на двор.На сцени су кнегиња Ана, Немања и Растко. Примају их са свим почастима и уступају им место.Служе их погачом и вином из златних чаша.

АНА И НЕМАЊА: – Добро дошли свети оци.

РАСТКО (издваја се са једним монахом) : – Пресветли, оче, причајте ми о животу на Светој Гори. Али ми обећајте да никоме нећете одати нашу тајну.

МОНАХ : – Кунем се свевишњим да о овоме нико ништа неће сазнати. Испричаћу ти све о поретку на Светој Гори.

НАРАТОР : -Монах му дуго и смирено говораше о животу на Светој Гори. А Растко га слушаше задивљено и захваљиваше му.

РАСТКО : – Оче, сада се утеши срце моје и развесели душа моја неисказаном радошћу.Сада разумех за чим непрестано жуђах. Али шта да учиним ја , оче, да бих се удостојио таквог анђеоског живота? Ако ме родитељи моји ожене, задржан љубављу према ономе што је телесно, ја нећу достићи таква живота. Хтео бих бежати, оче, али не знајући пута могао бих далеко залутати, а отац би ме, пошто му је могуће, стигао и вратио, чиме бих и оца ожалостио и себе много осрамотио, а потом не бих постигао оно што желим.

МОНАХ : – Чудна је љубав родитељска. Нераскидива веза природна и милосно јединство породично. Али Господ заповеда да се и то све лако остави, узме крст на раме, и усрдно иде за Њим, и сва страдања лако подносе, угледајући се на његова страдања ради нас; да се не благује у мекости, да се не тражи телесни одмор, него да се , штавише, усрдно привикава на голотињу, глад, бдење у молитви, и да се брижљиво стиче умилење и плач, са уздисањем и скрушеност срца.

–    З В О Н О –
3
НАРАТОР : – И младић, слушајући ово, примаше срцу старчеве речи као што добро земље прима семе, и непрестано јецаше. А старац се дивљаше његовој топлој љубави према Богу
(Растко је спустио главу у крило монаха и плакао, а монах га
миловао, па му рече:

МОНАХ : – Видим, чедо да ти је душа зашла дубоко у љубав Божју, него пожури да оствариш добру вољу своју, да не би као сејач зла, ђаво, посејао кукољ у срце твоје и укоренивши се угушио пшеницу твоју – добру замисао, и ти се одрекао такве намере.Ја ћу ти за такво дело послужити и с помоћу Божјом спровешћу те до Свете Горе, куда желиш остат.

НАРАТОР : -Раско је донео одлуку да са њима крене на  Свету Гору Атонску. Како није могао да рачуна на родитељски благослов, одлучио је да помогне. Растко се одриче свега и одлази пут светогорских манастира.

–    МРАК И ТОПОТ КОЊА –
–    ОСВЕТЉЕЊЕ; СВИ СЕ БУДЕ; ОТКРИВАЈУ ДА НЕМА РАСТКА И ТУГА НА ДВОРУ
–    ХОР

НАРАТОР : – Родитељи се досетише да је њиховог љубљеног сина Растка одвео онај монах Рус  у Свету Гору, јер су знали ранију Расткову жудњу за Светом Гором. Вест се брзо рашири и сви плакаху: родитељи за сином, браћа за братом, народ за господаром.Самодржац Немања се прибра и посла потеру за сином.

АНА: – Ни слутила нисам шта је наумио. А  требало је да преузме управу над Хумом.

НЕМАЊА: – Требало је, али сећаш се, Ана, молио је да оде у лов.

АНА: – Сећам се, рекао је да иде у планину у лов на јелене.

НЕМАЊА: – А отишао је на Свету Гору, кришом.

АНА: – Он пише да те очекује тамо ?

НЕМАЊА: – Прочитао сам (окреће се, дозива ) . – Стефане, Вукане, писао је Растко, писао је наш Сава!

МУЗИКА – ЗВОНА

НАРАТОР : – Потера крену за одбеглим Растком. Стигоше га тек кад стигоше на тло Свете Горе у једном руском манастиру. Била је то црква светог великомученика Пателејмона и ту угледаше свога господара још у кнежевском оделу и непостриженог    и силно се обрадоваше.(ЧИН ПОЗДРАВЉАЊА)
4

РАСТКО-ВОЈВОДИ : – Како тако брзо превалисте толики пут?

ВОЈВОДА : – Превелика је туга твојих родитеља, те смо дали све од себе да те пронађемо и вратимо неутешним родитељима.

РАСТКО : – Ако би ти, драги мој, хтео, могао би ме оставити на миру       а знам да можеш, пошто си моћан умирити господина оца мог, кад се будеш вратио. А и ја бих му написао да се окане своје намере. Само ти поступи са братском љубављу и не ометај ме да учиним оно због чега сам дошао.

ВОЈВОДА : – Не, господине мој, не упућуј слузи своме такву молбу, коју ми није лако испунити. Господар мој, а отац твој, наложи ми овај посао, сматрајући ме за верног човека. Молим те зато да весело пођеш са нама, слугама твојим и утешиш родитеље своје.

РАСТКО (помирљиво): – Нека Вам буде ! ( загрли војводу) Поћи ћу са Вама, али се сада одморите, добро наједите и напојите светогорскога вина.

СЛУЖЕ ИХ, СВИ СПАВАЈУ – НОЋ – ЗВОНА
РАСТКО КУЦА НА ВРАТИМА МАНАСТИРА
ПРАТИ ГА САМО РЕФЛЕКТОР

КАЛУЂЕР : – Ко удара тако позно у дубини ноћног мира,
На капији затвореној светогорског манастира?

РАСТКО : – Већ је прошло тавно вече, и нема се поноћ хвата. Свети оци, калуђери, отворте ми тешка врата.Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге. Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге. Ал, је крепка воља моја, што ме ноћас к вама води. Да посветим живот роду, отаџбини и слободи. Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру и сад ево светлост тражим у скромноме манастиру. Отворте ми, часни оци, манастирска тешка врата, и примите царског сина ко најмлађег свога брата.

МОНАХ : – Примамо те, мило чедо!

5
НАРАТОР : – Векови су прохујали од чудесне оне ноћи,
Векови су прохујали и многи ће јоште проћи.
Ал то дете јоште живи, јер његова живи слава,
Јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава.

СЦЕНА ЗАМОНАШЕЊА, ШИШАЊЕ, ЧИТАЊЕ МОЛИТВЕ И
НАВЛАЧЕЊЕ РИЗЕ

МОНАХ: – Од данас ћеш чедо драго, своје поносно и световно име Растко заменити библијским Сава.

РАСТКО(клечећи): – Хвала ти, оче, што си ме примио. Ти испуни жељу срца мога.

ОСВЕТЉЕЊЕ ЦЕЛЕ ПОЗОРНИЦЕ. ВОЈВОДЕ СЕ БУДЕ. УЗБУНА.
ТРАЖЕ РАСТКА.

МОНАХ САВА: – Све ово што се са мном збива по божјој је вољи. А ви хоћете да ме отргнете од доброг, жељеног ми пута. Ја Вас молим, узмите моје одело и власи с главе моје, па се мирно вратите кућама. Ове знаке дајте родитељима мојим и браћи да би вам поверовали да сте ме жива нашли, и то вољом Божјом,као монаха, а име ми је Сава.

ЕХО: САВА, САВА, САВА
МАЛО ЗАТАМЊЕЊЕ – ТИХА ЦРКВЕНА МУЗИКА

САВА: – Не очекујте да ме поново видите на двору за живота свога, него, ако хтедне Бог ја ћу овде у Светој Гори дочекати и видети господина оца мог и насладити се свете и часне старости његове, и наситити се слатке и бескрајне љубави његове.

ВОЈВОДЕ И БЛАГОРОДНИЦИ УЗЕВШИ С КУЛЕ ЗБАЧЕНО
ОДЕЛО, КОСУ И ПИСМО, ПОЛОЖИШЕ ИХ ИСПРЕД СЕБЕ,
ПА ОПЛАКИВАХУ ЖИВОГА КАО МРТВОГА

ПОТЕРА I : – О невоље од тебе, господине,  шта нам ово учини, да си нам горчи сад кад си се нашао, него пређе кад си нам одбегао? О  наласка несрећнијег од смрти! О, хаљино жељенога, каква си ватра онима који њега желе!

ПОТЕРА II : – Како да те понесемо и предамо родитељима и браћи, када си као копље или мач оштар с обе стране.

6
ПОТЕРА III : – О, власи с љубљене главе, које треба привити срцу и очима родитељским ради утехе, како да вас предамо њима као омчу?  О, дара који носимо пуна, не радости него плача , не весеља него ридања, како, да те однесемо? Какво ли ћемо уздарје ми добити ? У какво ће светло рухо нас обући, када њих саме у тужно и црно одело облачимо!

ПОТЕРА IV : – О, чаше твоје, господине, којим си нас служио, пуне меда љубави, а која нам је горча од жучи!

ПОТЕРА V : – О ноћи, које заспасмо, буди по Јову, тамна, и да се не убројиш у ноћи месецом обасјане. О, нас и од лудаке безумнијих, како у једном часу испустисмо онога кога толико дана с трудом гонисмо и ухватисмо! Какав нас то грешни сан захвати те заспасмо! Зашто га уза се не свезасмо, као што нам би заповеђено, па бисмо сада били слободни од ове смртне туге? Шта сада да радимо? Како ћемо изаћи пред господара нашег? Који је то камен, која је то гвоздена природа, која ће одавде понети тако  тежак глас, који ми имамо да носимо родитељима и браћи.

ПЛАЧУ НАД ЗАВЕЖЉАЈЕМ
ЗВОНА ( ГЛАСНО ) ИЛИ МУЗИКА
ПОТЕРА ОДЛАЗИ И КРОЗ СУЗЕ ПРЕКОРЕВАЈУ

ЗАТАМЉЕЊЕ
СВИ: – Остани здраво господине, остани здраво!Рашири се сам без нас, насити се каменосрдни!Немилостиви, хоће ли те примити Господ? Преварио си оца, преварио си нас, а мислиш ли да ти се ваља Бога бојати?

ХОР – ПЕВА – ОСВЕТЉЕЊЕ

НАРАТОР: Живећи у манастиру Сава је својом мудрошћу и побожношћу стекао велики углед међу калуђерима.Радио је и чекао оца. Стефан Немања, у  Студеници  наречен као монах Симеон, креће пут  Свете Горе октобра 1197. године.

НАРАТОР: –  Одмах су одлучили да саграде манастир Хиландар, средиште српске културе, писмености и књижевности. Остарели Стефан Немања поверио је сину све дипломатске и градитељске послове.

7
НАРАТОР: – Свети Сава крену у Цариград носећи у срцу давнашњу жељу да од цара и партријарха измоли право да српска црква има свога архиепископа који ће да просвећује у његовом отичаству.

ВИЗАНТИЈСКИ ЦАР У СВОЈИМ ОДАЈАМА, ЗА СТОЛОМ,
САВА УЛАЗИ, КЛАЊА СЕ, СРДАЧНОСТ МЕЂУ ЊИМА

ЦАР: – Добро ми, дошао млади пријатељу! Почаствован сам твојим доласком, а нарочито доласком твога оца, а мог пријатеља на Свету Гору.

САВА: – Хвала на срдачним речима. А отац, он Вас поздравља.

ЦАР: – Благословен је тај човек Богом (уздахне), јер примивши земаљско, потрудио се да прими и небеско.

САВА: – Он ме, господару, послао к Вама. Наумисмо, Симеон и ја, да подигнемо на Светој Гори свој српски манастир. Окупићемо све наше људе, монахе који овде живе, али и оне који ће нам из Србије долазити.

ЦАР: – То је добра замисао. Шта мисле други манастири светогорски?

САВА: – Имамо њихову подршку. Одабрали смо и место. На темељима сада опустелог грчког манастира Хиландар, израстао би наш Хиландар.

ЦАР: – Слажем се. И ви, Срби, треба да имате свој манастир на Светој Гори…Написаћу повељу да вам се уступају темељи старог Хиландара. Надам се да ће нови манастир ући у ред најбољих.

НАРАТОР : – На празник Успенија Богоматере 1219. године,васељенски партријарх Мануил рукоположи преподобног Саву за архиепископа све српске земље. Достојност Савину је сам Бог објавио – на Саву се изли небеска светлост и обасја је, и учини га целим огњеним и светлозарним.Тиме је посвећени Сава – архиепископ све српске земље добивши у Богу власт да по својој земљи посећује епископе, свештенике и ђаконе, да све учи и крштава у име Оца и Сина и Светога Духа (СВИ-КРСТЕ СЕ) Тако сеСвети отац наш Сава удостоји апостолског чина и издејсвова српској цркви самосталност.

8

СВЕТИ САВА је духовни препородитељ српскога народа.

СВЕТИ САВА је оснивач народне цркве у српском народу, први њен архиепископ и организатор.

СВЕТИ САВА је укрепитељ православне вере у српском народу.Он је искоренио и одбио од српског народа западне и друге јереси и утврдио народ свој у источном Православљу. Тиме је он најмоћније утицао на опредељење историјске судбине народа српског.

СВЕТИ САВА је најумнији просветитељ народа српског, који је нераздвојно везао просвећивање и васпитање народа са живом вером у Христа Господа.

СВЕТИ САВА је највећи државотворац у српском народу. Он је руководио државним саборима, крунисао краљеве у Жичи, и мирним путем спасао државу српску од многих непријатеља и ратова.

СВЕТИ САВА је први уређивач монашког живота код нас. Он је сазидао Хиландар на Светој Гори са својим оцем Светим Симеоном. Он је прибавио и саградио неколико манастира српских у Палестини. Он је од Студенице и Жиче створио узорна огњишта монашког живота. Он је први и главни типицима уредио живот српских манастира.

СВЕТИ САВА је најотменији изграђивач српске народне вере он је тим постао и опредељивач српске народне културе. Окренувши лице нашег народа ка Истоку, он га је тим изложио источним културним утицајима.

СВЕТИ САВА је први српски књижевник. Он  је писао не књиге за забаву, него само оно што је било потребно и корисно за учвршћивање вере, за установљење поретка у манастиру, у друштву и држави, и што је служило за душевно спасење народа.

СВЕТИ САВА је за живота земаљског био а и сада јесте, пред престолом Творца највећи молитвеник за српски народ.

9

НАРАТОР:                     Путује по мрачној земљи
Штапом пред собом
Мрак на четверо сече

Хитне дебеле рукавице
Претворене у мачкетине
На сиву војску мишева

Одвеже вериге сред олује
И земљу од старе храстовине
За стајаће звезде везује

Пере шапе својим вуковима
Да трагови мрачне земље
На њима не преживе

Путује без пута
И пут се за њим рађа

НАРАТОР:                    Све зна
Светитељ наш Сава
Зато остаје и ходи уз нас
И у временима овим неутажено тамним
Временима црних искушења.

Не напушта нас и опомиње
Подвижник Светлости и Светлости
И моли за нас, грешне.
И тако
На вјеки вјеков.

НАРАТОР:                    Уснуће твоје хвалећи достојно,
Гробницу твоју штујемо,
Моштима твојим клањамо се,
И прах славимо верно,
Због чега молимо, светитељу Саво,
Од грехова избављење.

САВА : – А ја сам Србин
и заклињем се
– да ћемо ићи путем славе и
живети сви у слози, јер
– или ћемо бити своји или нас бити неће.    10
ИЛИ ЋЕМО БИТИ СВОЈИ ИЛИ НАС БИТИ НЕЋЕ

I СЦЕНА

НА МРАЧНОЈ ПОЗОРНИЦИ ЛИК СВЕТОГ САВЕ. УЛАЗИ ДЕВОЈЧИЦА КОЈА НОСИ У РУКАМА УПАЉЕНУ СВЕЋУ, СТАНЕ КОД СЛИКЕ И ПАЛИ КАНДИЛО КОЈЕ ГОРИ ДО КРАЈА И ГОВОРИ

ДЕВОЈЧИЦА: – Легенда каже, време записује, историја памти…
И увек почиње – Био је…
Нужно је додати – И сада је…

НАРАТОР:         Kaжеш, био је просветитељ,
први књижевник, први светитељ,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светог Саву.

Кажеш, био је Немањин син,
учен и смеран, племенит и фин,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светог Саву.

Кажеш, отворио је закључане двери,
будио наду, кротио звери,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светог Саву.

Кажеш, подизао је манатире свете,
српски се род њиме дичи,
али је пре тога био само дете
које мошда баш на тебе личи.

1

НАРАТОР:                     Данас широм белог света,
свугде где се српски збори,
“Ускликнимо Светом Сави“
побожна се песма ори.

Данас свака српска кућа,
уз молитве Богу свете,
Светом Сави свећу пали
зелене венце плете.

Данас Срби, сви свуда,
славе једну исту славу:
прослављају светитеља
свога српског – Светог Саву.

ХОР: ХИМНА СВЕТОМ САВИ

НАРАТОР:                       Све имање – у Немање,
и његова круна царска;
и још више ( а не мање )
није вредно младог
Растка.

Видело се од рођења,
да ће стећи божју славу;
и уз помоћ – привиђења,
израсти у Светог Саву.

НАРАТОР I : Има у сваком човеку нешто што га од раног детињства упућује на пут којим ће ићи. Да ли је то први поглед на књигу, звекет мачева са борилишта на коме војници вежбају или можда волшебни глас што допире из олтара цркве? Вера и историја, историја тумачена вером, више од свега занимале су младог Растка Немањића.

РАСТКО:  – Господе, тај поглед! Да ли је то могуће – помислио је Сава. – Као да ти, Господе, кроз очи његове гледаш. Да сам болестан – од тог бих погледа оздравио : да сам несрећан – од тог бих погледа сигурно мање несрећан био. Господе, да ли је ово слика анђела на гробу Христову или си руку сликара ти водио да твој божански лик прикаже.

2
РАСТКО: (замишљен, загледан у даљину, седи на самој ивици позорнице ): – Гледам шта чини отац не би ли створио своју државу, државу српског народа, не би ли је ослободио утицаја Византије.Видим да та држава расте и јача. Али, мене чека други пут – чека ме Света Гора. Каква је корист ако човек и сав свет стече, а други изгуби? Заиста, каква…

НАРАТОР: – Када је принц Растко напунио 17 година, родитељи су решили да га ожене лепом Ђурђинком.Растко је из Хума дошао у Рас. Почело је велико спремање престонице за овај свечани догађај.

Долазак 2 монаха на двор.На сцени су кнегиња Ана, Немања и Растко. Примају их са свим почастима и уступају им место.Служе их погачом и вином из златних чаша.

АНА И НЕМАЊА: – Добро дошли свети оци.

РАСТКО (издваја се са једним монахом) : – Пресветли, оче, причајте ми о животу на Светој Гори. Али ми обећајте да никоме нећете одати нашу тајну.

МОНАХ : – Кунем се свевишњим да о овоме нико ништа неће сазнати. Испричаћу ти све о поретку на Светој Гори.

НАРАТОР : -Монах му дуго и смирено говораше о животу на Светој Гори. А Растко га слушаше задивљено и захваљиваше му.

РАСТКО : – Оче, сада се утеши срце моје и развесели душа моја неисказаном радошћу.Сада разумех за чим непрестано жуђах. Али шта да учиним ја , оче, да бих се удостојио таквог анђеоског живота? Ако ме родитељи моји ожене, задржан љубављу према ономе што је телесно, ја нећу достићи таква живота. Хтео бих бежати, оче, али не знајући пута могао бих далеко залутати, а отац би ме, пошто му је могуће, стигао и вратио, чиме бих и оца ожалостио и себе много осрамотио, а потом не бих постигао оно што желим.

МОНАХ : – Чудна је љубав родитељска. Нераскидива веза природна и милосно јединство породично. Али Господ заповеда да се и то све лако остави, узме крст на раме, и усрдно иде за Њим, и сва страдања лако подносе, угледајући се на његова страдања ради нас; да се не благује у мекости, да се не тражи телесни одмор, него да се , штавише, усрдно привикава на голотињу, глад, бдење у молитви, и да се брижљиво стиче умилење и плач, са уздисањем и скрушеност срца.

–    З В О Н О –
3
НАРАТОР : – И младић, слушајући ово, примаше срцу старчеве речи као што добро земље прима семе, и непрестано јецаше. А старац се дивљаше његовој топлој љубави према Богу
(Растко је спустио главу у крило монаха и плакао, а монах га
миловао, па му рече:

МОНАХ : – Видим, чедо да ти је душа зашла дубоко у љубав Божју, него пожури да оствариш добру вољу своју, да не би као сејач зла, ђаво, посејао кукољ у срце твоје и укоренивши се угушио пшеницу твоју – добру замисао, и ти се одрекао такве намере.Ја ћу ти за такво дело послужити и с помоћу Божјом спровешћу те до Свете Горе, куда желиш остат.

НАРАТОР : -Раско је донео одлуку да са њима крене на  Свету Гору Атонску. Како није могао да рачуна на родитељски благослов, одлучио је да помогне. Растко се одриче свега и одлази пут светогорских манастира.

–    МРАК И ТОПОТ КОЊА –
–    ОСВЕТЉЕЊЕ; СВИ СЕ БУДЕ; ОТКРИВАЈУ ДА НЕМА РАСТКА И ТУГА НА ДВОРУ
–    ХОР

НАРАТОР : – Родитељи се досетише да је њиховог љубљеног сина Растка одвео онај монах Рус  у Свету Гору, јер су знали ранију Расткову жудњу за Светом Гором. Вест се брзо рашири и сви плакаху: родитељи за сином, браћа за братом, народ за господаром.Самодржац Немања се прибра и посла потеру за сином.

АНА: – Ни слутила нисам шта је наумио. А  требало је да преузме управу над Хумом.

НЕМАЊА: – Требало је, али сећаш се, Ана, молио је да оде у лов.

АНА: – Сећам се, рекао је да иде у планину у лов на јелене.

НЕМАЊА: – А отишао је на Свету Гору, кришом.

АНА: – Он пише да те очекује тамо ?

НЕМАЊА: – Прочитао сам (окреће се, дозива ) . – Стефане, Вукане, писао је Растко, писао је наш Сава!

МУЗИКА – ЗВОНА

НАРАТОР : – Потера крену за одбеглим Растком. Стигоше га тек кад стигоше на тло Свете Горе у једном руском манастиру. Била је то црква светог великомученика Пателејмона и ту угледаше свога господара још у кнежевском оделу и непостриженог    и силно се обрадоваше.(ЧИН ПОЗДРАВЉАЊА)
4

РАСТКО-ВОЈВОДИ : – Како тако брзо превалисте толики пут?

ВОЈВОДА : – Превелика је туга твојих родитеља, те смо дали све од себе да те пронађемо и вратимо неутешним родитељима.

РАСТКО : – Ако би ти, драги мој, хтео, могао би ме оставити на миру       а знам да можеш, пошто си моћан умирити господина оца мог, кад се будеш вратио. А и ја бих му написао да се окане своје намере. Само ти поступи са братском љубављу и не ометај ме да учиним оно због чега сам дошао.

ВОЈВОДА : – Не, господине мој, не упућуј слузи своме такву молбу, коју ми није лако испунити. Господар мој, а отац твој, наложи ми овај посао, сматрајући ме за верног човека. Молим те зато да весело пођеш са нама, слугама твојим и утешиш родитеље своје.

РАСТКО (помирљиво): – Нека Вам буде ! ( загрли војводу) Поћи ћу са Вама, али се сада одморите, добро наједите и напојите светогорскога вина.

СЛУЖЕ ИХ, СВИ СПАВАЈУ – НОЋ – ЗВОНА
РАСТКО КУЦА НА ВРАТИМА МАНАСТИРА
ПРАТИ ГА САМО РЕФЛЕКТОР

КАЛУЂЕР : – Ко удара тако позно у дубини ноћног мира,
На капији затвореној светогорског манастира?

РАСТКО : – Већ је прошло тавно вече, и нема се поноћ хвата. Свети оци, калуђери, отворте ми тешка врата.Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге. Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге. Ал, је крепка воља моја, што ме ноћас к вама води. Да посветим живот роду, отаџбини и слободи. Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру и сад ево светлост тражим у скромноме манастиру. Отворте ми, часни оци, манастирска тешка врата, и примите царског сина ко најмлађег свога брата.

МОНАХ : – Примамо те, мило чедо!

5
НАРАТОР : – Векови су прохујали од чудесне оне ноћи,
Векови су прохујали и многи ће јоште проћи.
Ал то дете јоште живи, јер његова живи слава,
Јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава.

СЦЕНА ЗАМОНАШЕЊА, ШИШАЊЕ, ЧИТАЊЕ МОЛИТВЕ И
НАВЛАЧЕЊЕ РИЗЕ

МОНАХ: – Од данас ћеш чедо драго, своје поносно и световно име Растко заменити библијским Сава.

РАСТКО(клечећи): – Хвала ти, оче, што си ме примио. Ти испуни жељу срца мога.

ОСВЕТЉЕЊЕ ЦЕЛЕ ПОЗОРНИЦЕ. ВОЈВОДЕ СЕ БУДЕ. УЗБУНА.
ТРАЖЕ РАСТКА.

МОНАХ САВА: – Све ово што се са мном збива по божјој је вољи. А ви хоћете да ме отргнете од доброг, жељеног ми пута. Ја Вас молим, узмите моје одело и власи с главе моје, па се мирно вратите кућама. Ове знаке дајте родитељима мојим и браћи да би вам поверовали да сте ме жива нашли, и то вољом Божјом,као монаха, а име ми је Сава.

ЕХО: САВА, САВА, САВА
МАЛО ЗАТАМЊЕЊЕ – ТИХА ЦРКВЕНА МУЗИКА

САВА: – Не очекујте да ме поново видите на двору за живота свога, него, ако хтедне Бог ја ћу овде у Светој Гори дочекати и видети господина оца мог и насладити се свете и часне старости његове, и наситити се слатке и бескрајне љубави његове.

ВОЈВОДЕ И БЛАГОРОДНИЦИ УЗЕВШИ С КУЛЕ ЗБАЧЕНО
ОДЕЛО, КОСУ И ПИСМО, ПОЛОЖИШЕ ИХ ИСПРЕД СЕБЕ,
ПА ОПЛАКИВАХУ ЖИВОГА КАО МРТВОГА

ПОТЕРА I : – О невоље од тебе, господине,  шта нам ово учини, да си нам горчи сад кад си се нашао, него пређе кад си нам одбегао? О  наласка несрећнијег од смрти! О, хаљино жељенога, каква си ватра онима који њега желе!

ПОТЕРА II : – Како да те понесемо и предамо родитељима и браћи, када си као копље или мач оштар с обе стране.

6
ПОТЕРА III : – О, власи с љубљене главе, које треба привити срцу и очима родитељским ради утехе, како да вас предамо њима као омчу?  О, дара који носимо пуна, не радости него плача , не весеља него ридања, како, да те однесемо? Какво ли ћемо уздарје ми добити ? У какво ће светло рухо нас обући, када њих саме у тужно и црно одело облачимо!

ПОТЕРА IV : – О, чаше твоје, господине, којим си нас служио, пуне меда љубави, а која нам је горча од жучи!

ПОТЕРА V : – О ноћи, које заспасмо, буди по Јову, тамна, и да се не убројиш у ноћи месецом обасјане. О, нас и од лудаке безумнијих, како у једном часу испустисмо онога кога толико дана с трудом гонисмо и ухватисмо! Какав нас то грешни сан захвати те заспасмо! Зашто га уза се не свезасмо, као што нам би заповеђено, па бисмо сада били слободни од ове смртне туге? Шта сада да радимо? Како ћемо изаћи пред господара нашег? Који је то камен, која је то гвоздена природа, која ће одавде понети тако  тежак глас, који ми имамо да носимо родитељима и браћи.

ПЛАЧУ НАД ЗАВЕЖЉАЈЕМ
ЗВОНА ( ГЛАСНО ) ИЛИ МУЗИКА
ПОТЕРА ОДЛАЗИ И КРОЗ СУЗЕ ПРЕКОРЕВАЈУ

ЗАТАМЉЕЊЕ
СВИ: – Остани здраво господине, остани здраво!Рашири се сам без нас, насити се каменосрдни!Немилостиви, хоће ли те примити Господ? Преварио си оца, преварио си нас, а мислиш ли да ти се ваља Бога бојати?

ХОР – ПЕВА – ОСВЕТЉЕЊЕ

НАРАТОР: Живећи у манастиру Сава је својом мудрошћу и побожношћу стекао велики углед међу калуђерима.Радио је и чекао оца. Стефан Немања, у  Студеници  наречен као монах Симеон, креће пут  Свете Горе октобра 1197. године.

НАРАТОР: –  Одмах су одлучили да саграде манастир Хиландар, средиште српске културе, писмености и књижевности. Остарели Стефан Немања поверио је сину све дипломатске и градитељске послове.

7
НАРАТОР: – Свети Сава крену у Цариград носећи у срцу давнашњу жељу да од цара и партријарха измоли право да српска црква има свога архиепископа који ће да просвећује у његовом отичаству.

ВИЗАНТИЈСКИ ЦАР У СВОЈИМ ОДАЈАМА, ЗА СТОЛОМ,
САВА УЛАЗИ, КЛАЊА СЕ, СРДАЧНОСТ МЕЂУ ЊИМА

ЦАР: – Добро ми, дошао млади пријатељу! Почаствован сам твојим доласком, а нарочито доласком твога оца, а мог пријатеља на Свету Гору.

САВА: – Хвала на срдачним речима. А отац, он Вас поздравља.

ЦАР: – Благословен је тај човек Богом (уздахне), јер примивши земаљско, потрудио се да прими и небеско.

САВА: – Он ме, господару, послао к Вама. Наумисмо, Симеон и ја, да подигнемо на Светој Гори свој српски манастир. Окупићемо све наше људе, монахе који овде живе, али и оне који ће нам из Србије долазити.

ЦАР: – То је добра замисао. Шта мисле други манастири светогорски?

САВА: – Имамо њихову подршку. Одабрали смо и место. На темељима сада опустелог грчког манастира Хиландар, израстао би наш Хиландар.

ЦАР: – Слажем се. И ви, Срби, треба да имате свој манастир на Светој Гори…Написаћу повељу да вам се уступају темељи старог Хиландара. Надам се да ће нови манастир ући у ред најбољих.

НАРАТОР : – На празник Успенија Богоматере 1219. године,васељенски партријарх Мануил рукоположи преподобног Саву за архиепископа све српске земље. Достојност Савину је сам Бог објавио – на Саву се изли небеска светлост и обасја је, и учини га целим огњеним и светлозарним.Тиме је посвећени Сава – архиепископ све српске земље добивши у Богу власт да по својој земљи посећује епископе, свештенике и ђаконе, да све учи и крштава у име Оца и Сина и Светога Духа (СВИ-КРСТЕ СЕ) Тако сеСвети отац наш Сава удостоји апостолског чина и издејсвова српској цркви самосталност.

8

СВЕТИ САВА је духовни препородитељ српскога народа.

СВЕТИ САВА је оснивач народне цркве у српском народу, први њен архиепископ и организатор.

СВЕТИ САВА је укрепитељ православне вере у српском народу.Он је искоренио и одбио од српског народа западне и друге јереси и утврдио народ свој у источном Православљу. Тиме је он најмоћније утицао на опредељење историјске судбине народа српског.

СВЕТИ САВА је најумнији просветитељ народа српског, који је нераздвојно везао просвећивање и васпитање народа са живом вером у Христа Господа.

СВЕТИ САВА је највећи државотворац у српском народу. Он је руководио државним саборима, крунисао краљеве у Жичи, и мирним путем спасао државу српску од многих непријатеља и ратова.

СВЕТИ САВА је први уређивач монашког живота код нас. Он је сазидао Хиландар на Светој Гори са својим оцем Светим Симеоном. Он је прибавио и саградио неколико манастира српских у Палестини. Он је од Студенице и Жиче створио узорна огњишта монашког живота. Он је први и главни типицима уредио живот српских манастира.

СВЕТИ САВА је најотменији изграђивач српске народне вере он је тим постао и опредељивач српске народне културе. Окренувши лице нашег народа ка Истоку, он га је тим изложио источним културним утицајима.

СВЕТИ САВА је први српски књижевник. Он  је писао не књиге за забаву, него само оно што је било потребно и корисно за учвршћивање вере, за установљење поретка у манастиру, у друштву и држави, и што је служило за душевно спасење народа.

СВЕТИ САВА је за живота земаљског био а и сада јесте, пред престолом Творца највећи молитвеник за српски народ.

9

НАРАТОР:                     Путује по мрачној земљи
Штапом пред собом
Мрак на четверо сече

Хитне дебеле рукавице
Претворене у мачкетине
На сиву војску мишева

Одвеже вериге сред олује
И земљу од старе храстовине
За стајаће звезде везује

Пере шапе својим вуковима
Да трагови мрачне земље
На њима не преживе

Путује без пута
И пут се за њим рађа

НАРАТОР:                    Све зна
Светитељ наш Сава
Зато остаје и ходи уз нас
И у временима овим неутажено тамним
Временима црних искушења.

Не напушта нас и опомиње
Подвижник Светлости и Светлости
И моли за нас, грешне.
И тако
На вјеки вјеков.

НАРАТОР:                    Уснуће твоје хвалећи достојно,
Гробницу твоју штујемо,
Моштима твојим клањамо се,
И прах славимо верно,
Због чега молимо, светитељу Саво,
Од грехова избављење.

САВА : – А ја сам Србин
и заклињем се
– да ћемо ићи путем славе и
живети сви у слози, јер
– или ћемо бити своји или нас бити неће.    10
ИЛИ ЋЕМО БИТИ СВОЈИ ИЛИ НАС БИТИ НЕЋЕ

I СЦЕНА

НА МРАЧНОЈ ПОЗОРНИЦИ ЛИК СВЕТОГ САВЕ. УЛАЗИ ДЕВОЈЧИЦА КОЈА НОСИ У РУКАМА УПАЉЕНУ СВЕЋУ, СТАНЕ КОД СЛИКЕ И ПАЛИ КАНДИЛО КОЈЕ ГОРИ ДО КРАЈА И ГОВОРИ

ДЕВОЈЧИЦА: – Легенда каже, време записује, историја памти…
И увек почиње – Био је…
Нужно је додати – И сада је…

НАРАТОР:         Kaжеш, био је просветитељ,
први књижевник, први светитељ,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светог Саву.

Кажеш, био је Немањин син,
учен и смеран, племенит и фин,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светог Саву.

Кажеш, отворио је закључане двери,
будио наду, кротио звери,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светог Саву.

Кажеш, подизао је манатире свете,
српски се род њиме дичи,
али је пре тога био само дете
које мошда баш на тебе личи.

1

НАРАТОР:                     Данас широм белог света,
свугде где се српски збори,
“Ускликнимо Светом Сави“
побожна се песма ори.

Данас свака српска кућа,
уз молитве Богу свете,
Светом Сави свећу пали
зелене венце плете.

Данас Срби, сви свуда,
славе једну исту славу:
прослављају светитеља
свога српског – Светог Саву.

ХОР: ХИМНА СВЕТОМ САВИ

НАРАТОР:                       Све имање – у Немање,
и његова круна царска;
и још више ( а не мање )
није вредно младог
Растка.

Видело се од рођења,
да ће стећи божју славу;
и уз помоћ – привиђења,
израсти у Светог Саву.

НАРАТОР I : Има у сваком човеку нешто што га од раног детињства упућује на пут којим ће ићи. Да ли је то први поглед на књигу, звекет мачева са борилишта на коме војници вежбају или можда волшебни глас што допире из олтара цркве? Вера и историја, историја тумачена вером, више од свега занимале су младог Растка Немањића.

РАСТКО:  – Господе, тај поглед! Да ли је то могуће – помислио је Сава. – Као да ти, Господе, кроз очи његове гледаш. Да сам болестан – од тог бих погледа оздравио : да сам несрећан – од тог бих погледа сигурно мање несрећан био. Господе, да ли је ово слика анђела на гробу Христову или си руку сликара ти водио да твој божански лик прикаже.

2
РАСТКО: (замишљен, загледан у даљину, седи на самој ивици позорнице ): – Гледам шта чини отац не би ли створио своју државу, државу српског народа, не би ли је ослободио утицаја Византије.Видим да та држава расте и јача. Али, мене чека други пут – чека ме Света Гора. Каква је корист ако човек и сав свет стече, а други изгуби? Заиста, каква…

НАРАТОР: – Када је принц Растко напунио 17 година, родитељи су решили да га ожене лепом Ђурђинком.Растко је из Хума дошао у Рас. Почело је велико спремање престонице за овај свечани догађај.

Долазак 2 монаха на двор.На сцени су кнегиња Ана, Немања и Растко. Примају их са свим почастима и уступају им место.Служе их погачом и вином из златних чаша.

АНА И НЕМАЊА: – Добро дошли свети оци.

РАСТКО (издваја се са једним монахом) : – Пресветли, оче, причајте ми о животу на Светој Гори. Али ми обећајте да никоме нећете одати нашу тајну.

МОНАХ : – Кунем се свевишњим да о овоме нико ништа неће сазнати. Испричаћу ти све о поретку на Светој Гори.

НАРАТОР : -Монах му дуго и смирено говораше о животу на Светој Гори. А Растко га слушаше задивљено и захваљиваше му.

РАСТКО : – Оче, сада се утеши срце моје и развесели душа моја неисказаном радошћу.Сада разумех за чим непрестано жуђах. Али шта да учиним ја , оче, да бих се удостојио таквог анђеоског живота? Ако ме родитељи моји ожене, задржан љубављу према ономе што је телесно, ја нећу достићи таква живота. Хтео бих бежати, оче, али не знајући пута могао бих далеко залутати, а отац би ме, пошто му је могуће, стигао и вратио, чиме бих и оца ожалостио и себе много осрамотио, а потом не бих постигао оно што желим.

МОНАХ : – Чудна је љубав родитељска. Нераскидива веза природна и милосно јединство породично. Али Господ заповеда да се и то све лако остави, узме крст на раме, и усрдно иде за Њим, и сва страдања лако подносе, угледајући се на његова страдања ради нас; да се не благује у мекости, да се не тражи телесни одмор, него да се , штавише, усрдно привикава на голотињу, глад, бдење у молитви, и да се брижљиво стиче умилење и плач, са уздисањем и скрушеност срца.

–    З В О Н О –
3
НАРАТОР : – И младић, слушајући ово, примаше срцу старчеве речи као што добро земље прима семе, и непрестано јецаше. А старац се дивљаше његовој топлој љубави према Богу
(Растко је спустио главу у крило монаха и плакао, а монах га
миловао, па му рече:

МОНАХ : – Видим, чедо да ти је душа зашла дубоко у љубав Божју, него пожури да оствариш добру вољу своју, да не би као сејач зла, ђаво, посејао кукољ у срце твоје и укоренивши се угушио пшеницу твоју – добру замисао, и ти се одрекао такве намере.Ја ћу ти за такво дело послужити и с помоћу Божјом спровешћу те до Свете Горе, куда желиш остат.

НАРАТОР : -Раско је донео одлуку да са њима крене на  Свету Гору Атонску. Како није могао да рачуна на родитељски благослов, одлучио је да помогне. Растко се одриче свега и одлази пут светогорских манастира.

–    МРАК И ТОПОТ КОЊА –
–    ОСВЕТЉЕЊЕ; СВИ СЕ БУДЕ; ОТКРИВАЈУ ДА НЕМА РАСТКА И ТУГА НА ДВОРУ
–    ХОР

НАРАТОР : – Родитељи се досетише да је њиховог љубљеног сина Растка одвео онај монах Рус  у Свету Гору, јер су знали ранију Расткову жудњу за Светом Гором. Вест се брзо рашири и сви плакаху: родитељи за сином, браћа за братом, народ за господаром.Самодржац Немања се прибра и посла потеру за сином.

АНА: – Ни слутила нисам шта је наумио. А  требало је да преузме управу над Хумом.

НЕМАЊА: – Требало је, али сећаш се, Ана, молио је да оде у лов.

АНА: – Сећам се, рекао је да иде у планину у лов на јелене.

НЕМАЊА: – А отишао је на Свету Гору, кришом.

АНА: – Он пише да те очекује тамо ?

НЕМАЊА: – Прочитао сам (окреће се, дозива ) . – Стефане, Вукане, писао је Растко, писао је наш Сава!

МУЗИКА – ЗВОНА

НАРАТОР : – Потера крену за одбеглим Растком. Стигоше га тек кад стигоше на тло Свете Горе у једном руском манастиру. Била је то црква светог великомученика Пателејмона и ту угледаше свога господара још у кнежевском оделу и непостриженог    и силно се обрадоваше.(ЧИН ПОЗДРАВЉАЊА)
4

РАСТКО-ВОЈВОДИ : – Како тако брзо превалисте толики пут?

ВОЈВОДА : – Превелика је туга твојих родитеља, те смо дали све од себе да те пронађемо и вратимо неутешним родитељима.

РАСТКО : – Ако би ти, драги мој, хтео, могао би ме оставити на миру       а знам да можеш, пошто си моћан умирити господина оца мог, кад се будеш вратио. А и ја бих му написао да се окане своје намере. Само ти поступи са братском љубављу и не ометај ме да учиним оно због чега сам дошао.

ВОЈВОДА : – Не, господине мој, не упућуј слузи своме такву молбу, коју ми није лако испунити. Господар мој, а отац твој, наложи ми овај посао, сматрајући ме за верног човека. Молим те зато да весело пођеш са нама, слугама твојим и утешиш родитеље своје.

РАСТКО (помирљиво): – Нека Вам буде ! ( загрли војводу) Поћи ћу са Вама, али се сада одморите, добро наједите и напојите светогорскога вина.

СЛУЖЕ ИХ, СВИ СПАВАЈУ – НОЋ – ЗВОНА
РАСТКО КУЦА НА ВРАТИМА МАНАСТИРА
ПРАТИ ГА САМО РЕФЛЕКТОР

КАЛУЂЕР : – Ко удара тако позно у дубини ноћног мира,
На капији затвореној светогорског манастира?

РАСТКО : – Већ је прошло тавно вече, и нема се поноћ хвата. Свети оци, калуђери, отворте ми тешка врата.Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге. Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге. Ал, је крепка воља моја, што ме ноћас к вама води. Да посветим живот роду, отаџбини и слободи. Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру и сад ево светлост тражим у скромноме манастиру. Отворте ми, часни оци, манастирска тешка врата, и примите царског сина ко најмлађег свога брата.

МОНАХ : – Примамо те, мило чедо!

5
НАРАТОР : – Векови су прохујали од чудесне оне ноћи,
Векови су прохујали и многи ће јоште проћи.
Ал то дете јоште живи, јер његова живи слава,
Јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава.

СЦЕНА ЗАМОНАШЕЊА, ШИШАЊЕ, ЧИТАЊЕ МОЛИТВЕ И
НАВЛАЧЕЊЕ РИЗЕ

МОНАХ: – Од данас ћеш чедо драго, своје поносно и световно име Растко заменити библијским Сава.

РАСТКО(клечећи): – Хвала ти, оче, што си ме примио. Ти испуни жељу срца мога.

ОСВЕТЉЕЊЕ ЦЕЛЕ ПОЗОРНИЦЕ. ВОЈВОДЕ СЕ БУДЕ. УЗБУНА.
ТРАЖЕ РАСТКА.

МОНАХ САВА: – Све ово што се са мном збива по божјој је вољи. А ви хоћете да ме отргнете од доброг, жељеног ми пута. Ја Вас молим, узмите моје одело и власи с главе моје, па се мирно вратите кућама. Ове знаке дајте родитељима мојим и браћи да би вам поверовали да сте ме жива нашли, и то вољом Божјом,као монаха, а име ми је Сава.

ЕХО: САВА, САВА, САВА
МАЛО ЗАТАМЊЕЊЕ – ТИХА ЦРКВЕНА МУЗИКА

САВА: – Не очекујте да ме поново видите на двору за живота свога, него, ако хтедне Бог ја ћу овде у Светој Гори дочекати и видети господина оца мог и насладити се свете и часне старости његове, и наситити се слатке и бескрајне љубави његове.

ВОЈВОДЕ И БЛАГОРОДНИЦИ УЗЕВШИ С КУЛЕ ЗБАЧЕНО
ОДЕЛО, КОСУ И ПИСМО, ПОЛОЖИШЕ ИХ ИСПРЕД СЕБЕ,
ПА ОПЛАКИВАХУ ЖИВОГА КАО МРТВОГА

ПОТЕРА I : – О невоље од тебе, господине,  шта нам ово учини, да си нам горчи сад кад си се нашао, него пређе кад си нам одбегао? О  наласка несрећнијег од смрти! О, хаљино жељенога, каква си ватра онима који њега желе!

ПОТЕРА II : – Како да те понесемо и предамо родитељима и браћи, када си као копље или мач оштар с обе стране.

6
ПОТЕРА III : – О, власи с љубљене главе, које треба привити срцу и очима родитељским ради утехе, како да вас предамо њима као омчу?  О, дара који носимо пуна, не радости него плача , не весеља него ридања, како, да те однесемо? Какво ли ћемо уздарје ми добити ? У какво ће светло рухо нас обући, када њих саме у тужно и црно одело облачимо!

ПОТЕРА IV : – О, чаше твоје, господине, којим си нас служио, пуне меда љубави, а која нам је горча од жучи!

ПОТЕРА V : – О ноћи, које заспасмо, буди по Јову, тамна, и да се не убројиш у ноћи месецом обасјане. О, нас и од лудаке безумнијих, како у једном часу испустисмо онога кога толико дана с трудом гонисмо и ухватисмо! Какав нас то грешни сан захвати те заспасмо! Зашто га уза се не свезасмо, као што нам би заповеђено, па бисмо сада били слободни од ове смртне туге? Шта сада да радимо? Како ћемо изаћи пред господара нашег? Који је то камен, која је то гвоздена природа, која ће одавде понети тако  тежак глас, који ми имамо да носимо родитељима и браћи.

ПЛАЧУ НАД ЗАВЕЖЉАЈЕМ
ЗВОНА ( ГЛАСНО ) ИЛИ МУЗИКА
ПОТЕРА ОДЛАЗИ И КРОЗ СУЗЕ ПРЕКОРЕВАЈУ

ЗАТАМЉЕЊЕ
СВИ: – Остани здраво господине, остани здраво!Рашири се сам без нас, насити се каменосрдни!Немилостиви, хоће ли те примити Господ? Преварио си оца, преварио си нас, а мислиш ли да ти се ваља Бога бојати?

ХОР – ПЕВА – ОСВЕТЉЕЊЕ

НАРАТОР: Живећи у манастиру Сава је својом мудрошћу и побожношћу стекао велики углед међу калуђерима.Радио је и чекао оца. Стефан Немања, у  Студеници  наречен као монах Симеон, креће пут  Свете Горе октобра 1197. године.

НАРАТОР: –  Одмах су одлучили да саграде манастир Хиландар, средиште српске културе, писмености и књижевности. Остарели Стефан Немања поверио је сину све дипломатске и градитељске послове.

7
НАРАТОР: – Свети Сава крену у Цариград носећи у срцу давнашњу жељу да од цара и партријарха измоли право да српска црква има свога архиепископа који ће да просвећује у његовом отичаству.

ВИЗАНТИЈСКИ ЦАР У СВОЈИМ ОДАЈАМА, ЗА СТОЛОМ,
САВА УЛАЗИ, КЛАЊА СЕ, СРДАЧНОСТ МЕЂУ ЊИМА

ЦАР: – Добро ми, дошао млади пријатељу! Почаствован сам твојим доласком, а нарочито доласком твога оца, а мог пријатеља на Свету Гору.

САВА: – Хвала на срдачним речима. А отац, он Вас поздравља.

ЦАР: – Благословен је тај човек Богом (уздахне), јер примивши земаљско, потрудио се да прими и небеско.

САВА: – Он ме, господару, послао к Вама. Наумисмо, Симеон и ја, да подигнемо на Светој Гори свој српски манастир. Окупићемо све наше људе, монахе који овде живе, али и оне који ће нам из Србије долазити.

ЦАР: – То је добра замисао. Шта мисле други манастири светогорски?

САВА: – Имамо њихову подршку. Одабрали смо и место. На темељима сада опустелог грчког манастира Хиландар, израстао би наш Хиландар.

ЦАР: – Слажем се. И ви, Срби, треба да имате свој манастир на Светој Гори…Написаћу повељу да вам се уступају темељи старог Хиландара. Надам се да ће нови манастир ући у ред најбољих.

НАРАТОР : – На празник Успенија Богоматере 1219. године,васељенски партријарх Мануил рукоположи преподобног Саву за архиепископа све српске земље. Достојност Савину је сам Бог објавио – на Саву се изли небеска светлост и обасја је, и учини га целим огњеним и светлозарним.Тиме је посвећени Сава – архиепископ све српске земље добивши у Богу власт да по својој земљи посећује епископе, свештенике и ђаконе, да све учи и крштава у име Оца и Сина и Светога Духа (СВИ-КРСТЕ СЕ) Тако сеСвети отац наш Сава удостоји апостолског чина и издејсвова српској цркви самосталност.

8

СВЕТИ САВА је духовни препородитељ српскога народа.

СВЕТИ САВА је оснивач народне цркве у српском народу, први њен архиепископ и организатор.

СВЕТИ САВА је укрепитељ православне вере у српском народу.Он је искоренио и одбио од српског народа западне и друге јереси и утврдио народ свој у источном Православљу. Тиме је он најмоћније утицао на опредељење историјске судбине народа српског.

СВЕТИ САВА је најумнији просветитељ народа српског, који је нераздвојно везао просвећивање и васпитање народа са живом вером у Христа Господа.

СВЕТИ САВА је највећи државотворац у српском народу. Он је руководио државним саборима, крунисао краљеве у Жичи, и мирним путем спасао државу српску од многих непријатеља и ратова.

СВЕТИ САВА је први уређивач монашког живота код нас. Он је сазидао Хиландар на Светој Гори са својим оцем Светим Симеоном. Он је прибавио и саградио неколико манастира српских у Палестини. Он је од Студенице и Жиче створио узорна огњишта монашког живота. Он је први и главни типицима уредио живот српских манастира.

СВЕТИ САВА је најотменији изграђивач српске народне вере он је тим постао и опредељивач српске народне културе. Окренувши лице нашег народа ка Истоку, он га је тим изложио источним културним утицајима.

СВЕТИ САВА је први српски књижевник. Он  је писао не књиге за забаву, него само оно што је било потребно и корисно за учвршћивање вере, за установљење поретка у манастиру, у друштву и држави, и што је служило за душевно спасење народа.

СВЕТИ САВА је за живота земаљског био а и сада јесте, пред престолом Творца највећи молитвеник за српски народ.

9

НАРАТОР:                     Путује по мрачној земљи
Штапом пред собом
Мрак на четверо сече

Хитне дебеле рукавице
Претворене у мачкетине
На сиву војску мишева

Одвеже вериге сред олује
И земљу од старе храстовине
За стајаће звезде везује

Пере шапе својим вуковима
Да трагови мрачне земље
На њима не преживе

Путује без пута
И пут се за њим рађа

НАРАТОР:                    Све зна
Светитељ наш Сава
Зато остаје и ходи уз нас
И у временима овим неутажено тамним
Временима црних искушења.

Не напушта нас и опомиње
Подвижник Светлости и Светлости
И моли за нас, грешне.
И тако
На вјеки вјеков.

НАРАТОР:                    Уснуће твоје хвалећи достојно,
Гробницу твоју штујемо,
Моштима твојим клањамо се,
И прах славимо верно,
Због чега молимо, светитељу Саво,
Од грехова избављење.

САВА : – А ја сам Србин
и заклињем се
– да ћемо ићи путем славе и
живети сви у слози, јер
– или ћемо бити своји или нас бити неће.    10
ИЛИ ЋЕМО БИТИ СВОЈИ ИЛИ НАС БИТИ НЕЋЕ

I СЦЕНА

НА МРАЧНОЈ ПОЗОРНИЦИ ЛИК СВЕТОГ САВЕ. УЛАЗИ ДЕВОЈЧИЦА КОЈА НОСИ У РУКАМА УПАЉЕНУ СВЕЋУ, СТАНЕ КОД СЛИКЕ И ПАЛИ КАНДИЛО КОЈЕ ГОРИ ДО КРАЈА И ГОВОРИ

ДЕВОЈЧИЦА: – Легенда каже, време записује, историја памти…
И увек почиње – Био је…
Нужно је додати – И сада је…

НАРАТОР:         Kaжеш, био је просветитељ,
први књижевник, први светитељ,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светог Саву.

Кажеш, био је Немањин син,
учен и смеран, племенит и фин,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светог Саву.

Кажеш, отворио је закључане двери,
будио наду, кротио звери,
јесте, ти си у праву,
зато и славимо Светог Саву.

Кажеш, подизао је манатире свете,
српски се род њиме дичи,
али је пре тога био само дете
које мошда баш на тебе личи.

1

НАРАТОР:                     Данас широм белог света,
свугде где се српски збори,
“Ускликнимо Светом Сави“
побожна се песма ори.

Данас свака српска кућа,
уз молитве Богу свете,
Светом Сави свећу пали
зелене венце плете.

Данас Срби, сви свуда,
славе једну исту славу:
прослављају светитеља
свога српског – Светог Саву.

ХОР: ХИМНА СВЕТОМ САВИ

НАРАТОР:                       Све имање – у Немање,
и његова круна царска;
и још више ( а не мање )
није вредно младог
Растка.

Видело се од рођења,
да ће стећи божју славу;
и уз помоћ – привиђења,
израсти у Светог Саву.

НАРАТОР I : Има у сваком човеку нешто што га од раног детињства упућује на пут којим ће ићи. Да ли је то први поглед на књигу, звекет мачева са борилишта на коме војници вежбају или можда волшебни глас што допире из олтара цркве? Вера и историја, историја тумачена вером, више од свега занимале су младог Растка Немањића.

РАСТКО:  – Господе, тај поглед! Да ли је то могуће – помислио је Сава. – Као да ти, Господе, кроз очи његове гледаш. Да сам болестан – од тог бих погледа оздравио : да сам несрећан – од тог бих погледа сигурно мање несрећан био. Господе, да ли је ово слика анђела на гробу Христову или си руку сликара ти водио да твој божански лик прикаже.

2
РАСТКО: (замишљен, загледан у даљину, седи на самој ивици позорнице ): – Гледам шта чини отац не би ли створио своју државу, државу српског народа, не би ли је ослободио утицаја Византије.Видим да та држава расте и јача. Али, мене чека други пут – чека ме Света Гора. Каква је корист ако човек и сав свет стече, а други изгуби? Заиста, каква…

НАРАТОР: – Када је принц Растко напунио 17 година, родитељи су решили да га ожене лепом Ђурђинком.Растко је из Хума дошао у Рас. Почело је велико спремање престонице за овај свечани догађај.

Долазак 2 монаха на двор.На сцени су кнегиња Ана, Немања и Растко. Примају их са свим почастима и уступају им место.Служе их погачом и вином из златних чаша.

АНА И НЕМАЊА: – Добро дошли свети оци.

РАСТКО (издваја се са једним монахом) : – Пресветли, оче, причајте ми о животу на Светој Гори. Али ми обећајте да никоме нећете одати нашу тајну.

МОНАХ : – Кунем се свевишњим да о овоме нико ништа неће сазнати. Испричаћу ти све о поретку на Светој Гори.

НАРАТОР : -Монах му дуго и смирено говораше о животу на Светој Гори. А Растко га слушаше задивљено и захваљиваше му.

РАСТКО : – Оче, сада се утеши срце моје и развесели душа моја неисказаном радошћу.Сада разумех за чим непрестано жуђах. Али шта да учиним ја , оче, да бих се удостојио таквог анђеоског живота? Ако ме родитељи моји ожене, задржан љубављу према ономе што је телесно, ја нећу достићи таква живота. Хтео бих бежати, оче, али не знајући пута могао бих далеко залутати, а отац би ме, пошто му је могуће, стигао и вратио, чиме бих и оца ожалостио и себе много осрамотио, а потом не бих постигао оно што желим.

МОНАХ : – Чудна је љубав родитељска. Нераскидива веза природна и милосно јединство породично. Али Господ заповеда да се и то све лако остави, узме крст на раме, и усрдно иде за Њим, и сва страдања лако подносе, угледајући се на његова страдања ради нас; да се не благује у мекости, да се не тражи телесни одмор, него да се , штавише, усрдно привикава на голотињу, глад, бдење у молитви, и да се брижљиво стиче умилење и плач, са уздисањем и скрушеност срца.

–    З В О Н О –
3
НАРАТОР : – И младић, слушајући ово, примаше срцу старчеве речи као што добро земље прима семе, и непрестано јецаше. А старац се дивљаше његовој топлој љубави према Богу
(Растко је спустио главу у крило монаха и плакао, а монах га
миловао, па му рече:

МОНАХ : – Видим, чедо да ти је душа зашла дубоко у љубав Божју, него пожури да оствариш добру вољу своју, да не би као сејач зла, ђаво, посејао кукољ у срце твоје и укоренивши се угушио пшеницу твоју – добру замисао, и ти се одрекао такве намере.Ја ћу ти за такво дело послужити и с помоћу Божјом спровешћу те до Свете Горе, куда желиш остат.

НАРАТОР : -Раско је донео одлуку да са њима крене на  Свету Гору Атонску. Како није могао да рачуна на родитељски благослов, одлучио је да помогне. Растко се одриче свега и одлази пут светогорских манастира.

–    МРАК И ТОПОТ КОЊА –
–    ОСВЕТЉЕЊЕ; СВИ СЕ БУДЕ; ОТКРИВАЈУ ДА НЕМА РАСТКА И ТУГА НА ДВОРУ
–    ХОР

НАРАТОР : – Родитељи се досетише да је њиховог љубљеног сина Растка одвео онај монах Рус  у Свету Гору, јер су знали ранију Расткову жудњу за Светом Гором. Вест се брзо рашири и сви плакаху: родитељи за сином, браћа за братом, народ за господаром.Самодржац Немања се прибра и посла потеру за сином.

АНА: – Ни слутила нисам шта је наумио. А  требало је да преузме управу над Хумом.

НЕМАЊА: – Требало је, али сећаш се, Ана, молио је да оде у лов.

АНА: – Сећам се, рекао је да иде у планину у лов на јелене.

НЕМАЊА: – А отишао је на Свету Гору, кришом.

АНА: – Он пише да те очекује тамо ?

НЕМАЊА: – Прочитао сам (окреће се, дозива ) . – Стефане, Вукане, писао је Растко, писао је наш Сава!

МУЗИКА – ЗВОНА

НАРАТОР : – Потера крену за одбеглим Растком. Стигоше га тек кад стигоше на тло Свете Горе у једном руском манастиру. Била је то црква светог великомученика Пателејмона и ту угледаше свога господара још у кнежевском оделу и непостриженог    и силно се обрадоваше.(ЧИН ПОЗДРАВЉАЊА)
4

РАСТКО-ВОЈВОДИ : – Како тако брзо превалисте толики пут?

ВОЈВОДА : – Превелика је туга твојих родитеља, те смо дали све од себе да те пронађемо и вратимо неутешним родитељима.

РАСТКО : – Ако би ти, драги мој, хтео, могао би ме оставити на миру       а знам да можеш, пошто си моћан умирити господина оца мог, кад се будеш вратио. А и ја бих му написао да се окане своје намере. Само ти поступи са братском љубављу и не ометај ме да учиним оно због чега сам дошао.

ВОЈВОДА : – Не, господине мој, не упућуј слузи своме такву молбу, коју ми није лако испунити. Господар мој, а отац твој, наложи ми овај посао, сматрајући ме за верног човека. Молим те зато да весело пођеш са нама, слугама твојим и утешиш родитеље своје.

РАСТКО (помирљиво): – Нека Вам буде ! ( загрли војводу) Поћи ћу са Вама, али се сада одморите, добро наједите и напојите светогорскога вина.

СЛУЖЕ ИХ, СВИ СПАВАЈУ – НОЋ – ЗВОНА
РАСТКО КУЦА НА ВРАТИМА МАНАСТИРА
ПРАТИ ГА САМО РЕФЛЕКТОР

КАЛУЂЕР : – Ко удара тако позно у дубини ноћног мира,
На капији затвореној светогорског манастира?

РАСТКО : – Већ је прошло тавно вече, и нема се поноћ хвата. Свети оци, калуђери, отворте ми тешка врата.Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге. Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге. Ал, је крепка воља моја, што ме ноћас к вама води. Да посветим живот роду, отаџбини и слободи. Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру и сад ево светлост тражим у скромноме манастиру. Отворте ми, часни оци, манастирска тешка врата, и примите царског сина ко најмлађег свога брата.

МОНАХ : – Примамо те, мило чедо!

5
НАРАТОР : – Векови су прохујали од чудесне оне ноћи,
Векови су прохујали и многи ће јоште проћи.
Ал то дете јоште живи, јер његова живи слава,
Јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава.

СЦЕНА ЗАМОНАШЕЊА, ШИШАЊЕ, ЧИТАЊЕ МОЛИТВЕ И
НАВЛАЧЕЊЕ РИЗЕ

МОНАХ: – Од данас ћеш чедо драго, своје поносно и световно име Растко заменити библијским Сава.

РАСТКО(клечећи): – Хвала ти, оче, што си ме примио. Ти испуни жељу срца мога.

ОСВЕТЉЕЊЕ ЦЕЛЕ ПОЗОРНИЦЕ. ВОЈВОДЕ СЕ БУДЕ. УЗБУНА.
ТРАЖЕ РАСТКА.

МОНАХ САВА: – Све ово што се са мном збива по божјој је вољи. А ви хоћете да ме отргнете од доброг, жељеног ми пута. Ја Вас молим, узмите моје одело и власи с главе моје, па се мирно вратите кућама. Ове знаке дајте родитељима мојим и браћи да би вам поверовали да сте ме жива нашли, и то вољом Божјом,као монаха, а име ми је Сава.

ЕХО: САВА, САВА, САВА
МАЛО ЗАТАМЊЕЊЕ – ТИХА ЦРКВЕНА МУЗИКА

САВА: – Не очекујте да ме поново видите на двору за живота свога, него, ако хтедне Бог ја ћу овде у Светој Гори дочекати и видети господина оца мог и насладити се свете и часне старости његове, и наситити се слатке и бескрајне љубави његове.

ВОЈВОДЕ И БЛАГОРОДНИЦИ УЗЕВШИ С КУЛЕ ЗБАЧЕНО
ОДЕЛО, КОСУ И ПИСМО, ПОЛОЖИШЕ ИХ ИСПРЕД СЕБЕ,
ПА ОПЛАКИВАХУ ЖИВОГА КАО МРТВОГА

ПОТЕРА I : – О невоље од тебе, господине,  шта нам ово учини, да си нам горчи сад кад си се нашао, него пређе кад си нам одбегао? О  наласка несрећнијег од смрти! О, хаљино жељенога, каква си ватра онима који њега желе!

ПОТЕРА II : – Како да те понесемо и предамо родитељима и браћи, када си као копље или мач оштар с обе стране.

6
ПОТЕРА III : – О, власи с љубљене главе, које треба привити срцу и очима родитељским ради утехе, како да вас предамо њима као омчу?  О, дара који носимо пуна, не радости него плача , не весеља него ридања, како, да те однесемо? Какво ли ћемо уздарје ми добити ? У какво ће светло рухо нас обући, када њих саме у тужно и црно одело облачимо!

ПОТЕРА IV : – О, чаше твоје, господине, којим си нас служио, пуне меда љубави, а која нам је горча од жучи!

ПОТЕРА V : – О ноћи, које заспасмо, буди по Јову, тамна, и да се не убројиш у ноћи месецом обасјане. О, нас и од лудаке безумнијих, како у једном часу испустисмо онога кога толико дана с трудом гонисмо и ухватисмо! Какав нас то грешни сан захвати те заспасмо! Зашто га уза се не свезасмо, као што нам би заповеђено, па бисмо сада били слободни од ове смртне туге? Шта сада да радимо? Како ћемо изаћи пред господара нашег? Који је то камен, која је то гвоздена природа, која ће одавде понети тако  тежак глас, који ми имамо да носимо родитељима и браћи.

ПЛАЧУ НАД ЗАВЕЖЉАЈЕМ
ЗВОНА ( ГЛАСНО ) ИЛИ МУЗИКА
ПОТЕРА ОДЛАЗИ И КРОЗ СУЗЕ ПРЕКОРЕВАЈУ

ЗАТАМЉЕЊЕ
СВИ: – Остани здраво господине, остани здраво!Рашири се сам без нас, насити се каменосрдни!Немилостиви, хоће ли те примити Господ? Преварио си оца, преварио си нас, а мислиш ли да ти се ваља Бога бојати?

ХОР – ПЕВА – ОСВЕТЉЕЊЕ

НАРАТОР: Живећи у манастиру Сава је својом мудрошћу и побожношћу стекао велики углед међу калуђерима.Радио је и чекао оца. Стефан Немања, у  Студеници  наречен као монах Симеон, креће пут  Свете Горе октобра 1197. године.

НАРАТОР: –  Одмах су одлучили да саграде манастир Хиландар, средиште српске културе, писмености и књижевности. Остарели Стефан Немања поверио је сину све дипломатске и градитељске послове.

7
НАРАТОР: – Свети Сава крену у Цариград носећи у срцу давнашњу жељу да од цара и партријарха измоли право да српска црква има свога архиепископа који ће да просвећује у његовом отичаству.

ВИЗАНТИЈСКИ ЦАР У СВОЈИМ ОДАЈАМА, ЗА СТОЛОМ,
САВА УЛАЗИ, КЛАЊА СЕ, СРДАЧНОСТ МЕЂУ ЊИМА

ЦАР: – Добро ми, дошао млади пријатељу! Почаствован сам твојим доласком, а нарочито доласком твога оца, а мог пријатеља на Свету Гору.

САВА: – Хвала на срдачним речима. А отац, он Вас поздравља.

ЦАР: – Благословен је тај човек Богом (уздахне), јер примивши земаљско, потрудио се да прими и небеско.

САВА: – Он ме, господару, послао к Вама. Наумисмо, Симеон и ја, да подигнемо на Светој Гори свој српски манастир. Окупићемо све наше људе, монахе који овде живе, али и оне који ће нам из Србије долазити.

ЦАР: – То је добра замисао. Шта мисле други манастири светогорски?

САВА: – Имамо њихову подршку. Одабрали смо и место. На темељима сада опустелог грчког манастира Хиландар, израстао би наш Хиландар.

ЦАР: – Слажем се. И ви, Срби, треба да имате свој манастир на Светој Гори…Написаћу повељу да вам се уступају темељи старог Хиландара. Надам се да ће нови манастир ући у ред најбољих.

НАРАТОР : – На празник Успенија Богоматере 1219. године,васељенски партријарх Мануил рукоположи преподобног Саву за архиепископа све српске земље. Достојност Савину је сам Бог објавио – на Саву се изли небеска светлост и обасја је, и учини га целим огњеним и светлозарним.Тиме је посвећени Сава – архиепископ све српске земље добивши у Богу власт да по својој земљи посећује епископе, свештенике и ђаконе, да све учи и крштава у име Оца и Сина и Светога Духа (СВИ-КРСТЕ СЕ) Тако сеСвети отац наш Сава удостоји апостолског чина и издејсвова српској цркви самосталност.

8

СВЕТИ САВА је духовни препородитељ српскога народа.

СВЕТИ САВА је оснивач народне цркве у српском народу, први њен архиепископ и организатор.

СВЕТИ САВА је укрепитељ православне вере у српском народу.Он је искоренио и одбио од српског народа западне и друге јереси и утврдио народ свој у источном Православљу. Тиме је он најмоћније утицао на опредељење историјске судбине народа српског.

СВЕТИ САВА је најумнији просветитељ народа српског, који је нераздвојно везао просвећивање и васпитање народа са живом вером у Христа Господа.

СВЕТИ САВА је највећи државотворац у српском народу. Он је руководио државним саборима, крунисао краљеве у Жичи, и мирним путем спасао државу српску од многих непријатеља и ратова.

СВЕТИ САВА је први уређивач монашког живота код нас. Он је сазидао Хиландар на Светој Гори са својим оцем Светим Симеоном. Он је прибавио и саградио неколико манастира српских у Палестини. Он је од Студенице и Жиче створио узорна огњишта монашког живота. Он је први и главни типицима уредио живот српских манастира.

СВЕТИ САВА је најотменији изграђивач српске народне вере он је тим постао и опредељивач српске народне културе. Окренувши лице нашег народа ка Истоку, он га је тим изложио источним културним утицајима.

СВЕТИ САВА је први српски књижевник. Он  је писао не књиге за забаву, него само оно што је било потребно и корисно за учвршћивање вере, за установљење поретка у манастиру, у друштву и држави, и што је служило за душевно спасење народа.

СВЕТИ САВА је за живота земаљског био а и сада јесте, пред престолом Творца највећи молитвеник за српски народ.

9

НАРАТОР:                     Путује по мрачној земљи
Штапом пред собом
Мрак на четверо сече

Хитне дебеле рукавице
Претворене у мачкетине
На сиву војску мишева

Одвеже вериге сред олује
И земљу од старе храстовине
За стајаће звезде везује

Пере шапе својим вуковима
Да трагови мрачне земље
На њима не преживе

Путује без пута
И пут се за њим рађа

НАРАТОР:                    Све зна
Светитељ наш Сава
Зато остаје и ходи уз нас
И у временима овим неутажено тамним
Временима црних искушења.

Не напушта нас и опомиње
Подвижник Светлости и Светлости
И моли за нас, грешне.
И тако
На вјеки вјеков.

НАРАТОР:                    Уснуће твоје хвалећи достојно,
Гробницу твоју штујемо,
Моштима твојим клањамо се,
И прах славимо верно,
Због чега молимо, светитељу Саво,
Од грехова избављење.

САВА : – А ја сам Србин
и заклињем се
– да ћемо ићи путем славе и
живети сви у слози, јер
– или ћемо бити своји или нас бити неће.    10

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s